Javascript must be enabled in your browser to use this page.
Please enable Javascript under your Tools menu in your browser.
Once javascript is enabled Click here to go back to NIKAD HEROIN
gototopgototop
Nema online članova
feed image
feed image
feed image




Nikad heroin
Dobrodošli, gost
Prijavite se ili registrujte.  Zaboravili ste lozinku?
''Zemlja Živih''-put ka potpunom izlečenju (1 pregleda) (1) _WHO_ONLINE_GUEST
Idi na dno Omiljeni: 0
TEMA: ''Zemlja Živih''-put ka potpunom izlečenju
#170
nikk (Korisnik)
početnik
Poruka: 1
graphgraph
Korisnik nije na vezi Kliknite ovde da biste videli profil ovog korisnika
''Zemlja Živih''-put ka potpunom izlečenju _FB_TIME_SINCE Karma: 0  
" Чини се да се савременом човеку нахватала паучина на духовне очи па не примећује око себе све оно о чему сведоче бројна предања давних времена - чудо Божије љубави и милости.

Обузети страшћу и изазовима свакодневног живота зачињеног многобројним гресима, немамо времена да се посветимо људима и догађајима који нас се бар мало не дотичу, који су тако близу нас, а тако далеко.

'' Земља живих '' - гласи опомињући назив јединственог пројекта Српске Православне Цркве који је померио границе савремене науке и медицинско-психолошких достигнућа. По благослову Владике Иринеја - Епископа бачког, а под старатељством братства манастира Ковиљ на челу са Владиком Порфиријем, основана су специјална места, тзв. ''куће'' за лечење зависника од опојних средстава. Ове духовне болнице условно речено представљају ''манастире'' у којима се из године у годину дешавају Божија чуда: духовна и телесна исцелења младих људи - наочиглед безнадежних случајева од којих су скоро сви дигли руке. Скоро сви - осим Бога и њихових благочестивих родитеља који потражише Божију помоћ и милост. Њиховим молитвама и неописивом духовном снагом ових младих подвижника, а пре свега уз неизрециву љубав и милост Божију, десило се чудо: они који су до скоро дотицали духовно и телесно дно, који су више личили на демоне него на људе, сада живе по типику општежитељних манастира, скрушеног понашања, ведрог и здравог лица.

Свако ко и мало има предрасуда према палој браћи који су подлегли стравичном искушењу узимања наркотика, наћи ће се у великом чуду. Призор је супротан очекиваном, штавише задивљујући јер уместо оронулих лица, неартикулисаних крикова и пренеразених погледа са којима се можемо срести по болницама за лечење од болести зависности, овде вас окупирају блажена лица спасених душа, лица пуна смирења и покајања са одмереном дозом радости и божанске љубави.

Лечење у кућама је бесплатно и за разлику од сличних покушаја, лечи се само Јеванђељем, тј. лепотом близине Божије. Не постоји бољег и оправданијег лека јер су ови млади људи трујући тело , Божију творевину, подигавши руку на Бога отровали и душу. Никоме до сада није пошло за руком да нешто што је нематеријално - душу излечи - поврати у нормалу нечим материјалним, лековима !!! Одузимајући им дрогу, за узврат им је дато Јеванђеље и тиме попуњена празнина која настаје наглим одузимањем нечега на шта се тело навикло - зло се замењује добром. Они одједном постају '' робови '' љубави Божије, служе се и хране њоме. Она их инспирише у свим животним подухватима, пре свега у борби против зла којем су претходно били подлегли. Резултати су фасцинантни - чудесни и не могу се ни свим речима овога грешнога света описати. Тај призор једноставно треба доживети.

У Бачкој постоје три ''куће'': у Ченеју и Вилову за мушкарце и једна у Бачком Петровом Селу за жене о којима се брине свештеник Бранко Ћурчин из Новог Сада. Једна кућа, која је такође у овом систему се налази у шумадијској епархији у селу Брајковац код Лазаревца о којој, по благослову Владике шумадијског Јована брине свештеник Александар Новаковић из Лазаревца.

У кућама се живи по јединственим, спасоносним ''правилима'' налик општежитељним манастирима. У тим малим заједницама, кротошћу ових подвижника влада неописиви мир, братска љубав и толеранција, спознање греха и спремност да се до последњег атома снаге бори против истог. Целодневна лична, а пре свега заједничка молитва, вршење бројних корисних обавеза прецизно и студиозно дефинисаних за сваког понаособ, стражење над својом и душом присутне сабраће, читање Јеванђеља за време оброка - само су део овог јединственог, спасоносног и животворног програма који је до сада остварио невероватне резултате. Зачуђујући повратак ових младих људи у нормалан и богоугодан живот је непорециви доказ да је Христос васкрсао и да је ту, међу и у нама. Уместо бескрајне таме, бола и патње, посрнула браћа су изабрала вечни живот у живом Богу нашем. "

Драга браћо и сестре, желим да са свима вама поделим радост спасења некада посрнуле браће кроз предиван документарни филм о овом спасоносном ''пројекту'':

rapidshare.com/files/204625459/Zemlja_Zivih-01.part1.rar
rapidshare.com/files/204647907/Zemlja_Zivih-01.part2.rar
rapidshare.com/files/204669383/Zemlja_Zivih-01.part3.rar
rapidshare.com/files/204691079/Zemlja_Zivih-01.part4.rar
rapidshare.com/files/204704209/Zemlja_Zivih-01.part5.rar

Ево и линка аудио ЦД-а са песмама штићеница женске куће у Бачком Петровом Селу:

rapidshare.com/files/204012027/Zemlja_Zivih.rar

На здравље вам и на спасење!
 
Zapisano Zapisano  
 
Poslednja izmena: 05.07.09 16:36 od nikk.
 
  Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
#517
djurdjevic.zoran (Korisnik)
početnik
Poruka: 1
graphgraph
Korisnik nije na vezi Kliknite ovde da biste videli profil ovog korisnika
Odg: ''Zemlja Živih''-put ka potpunom izlečenju _FB_TIME_SINCE Karma: 0  
Potrebni su mi kontakt telefoni za centar u Brajkovcu kod Lazarevca
 
Zapisano Zapisano  
  Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
#527
gsmesko@nadlanu.com (Korisnik)
početnik
Poruka: 19
graphgraph
Korisnik nije na vezi Kliknite ovde da biste videli profil ovog korisnika
Odg: ''Zemlja Živih''-put ka potpunom izlečenju _FB_TIME_SINCE Karma: -1  
Evo jos jedne radosne vesti za sve one koji misle da nema nade. Uskoro - tacnije 04.07.2009. po Bozijem blagoslovu otvara se jos jedna kuca - treca po redu u Vojvodini koja je sastavni deo zajednice za lecenje ovisnika " Hosana ". Kuca se nalazi u Apatinu i trenutno tamo boravi 6 momaka koji je pripremaju za rad i zivot a bice u mogucnosti primiti 24 momka. Ova zajednica radi po programu komune " Cenaciolo ". Iako postoji samo dve godine njeno iskustvo je duze jer je ogranak kuce " Milosrdni otac " iz Medjugorja koja uspesno radi vec 10 godina.Trenutno u ovoj zajednici boravi 24 momka iz svih krajeva i svih veroispovesti.Hvala Bogu i vlc. Marinku Stanticu i svim njegovim saradnicima sto imaju snage i volje pomoci i boriti se za sve te mlade momke.
 
Zapisano Zapisano  
  Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
#531
slavicapn (Korisnik)
početnik
Poruka: 10
graphgraph
Korisnik nije na vezi Kliknite ovde da biste videli profil ovog korisnika
Odg: ''Zemlja Živih''-put ka potpunom izlečenju _FB_TIME_SINCE Karma: 0  
Interesuje me da li postoje komune ,,Cenaciolo,,za devojke,i na kojim prostorima???
Pozdrav!!
 
Zapisano Zapisano  
  Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
#532
gsmesko@nadlanu.com (Korisnik)
početnik
Poruka: 19
graphgraph
Korisnik nije na vezi Kliknite ovde da biste videli profil ovog korisnika
Odg: ''Zemlja Živih''-put ka potpunom izlečenju _FB_TIME_SINCE Karma: -1  
Komuna Ceniacolo za devjke ima kucu u Medjugorju kraj Mostara ali i kuca u Backom petrovom Selu koju vodi otac Branislav iz manastira Kovilj radi po istim principima. Mislim da je proces ulaska u Backo Petrovo selo laksi jer pripreme za Ceniacolo traju i po nekoliko meseci i strozija je zajednica.
 
Zapisano Zapisano  
  Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
#535
Васкрсија (Moderator)
Administrator
Poruka: 96
graphgraph
Korisnik nije na vezi Kliknite ovde da biste videli profil ovog korisnika
Odg: ''Zemlja Živih''-put ka potpunom izlečenju _FB_TIME_SINCE Karma: 9  
Aleksandra Jelić, reditelj
U potrazi za slobodom
Sanja Lubardić

Mlada rediteljka Aleksandra Jelić režirala je brojne dokumentarne filmove, spotove, reklame, performanse. Kaže, međutim, da je svoj poziv ispunila smislom tek kada je pozorište odvela u - zatvor. Sve je počelo kada je krajem devedesetih, pred kraj studija, boravila u Pragu i od jednog starijeg kolege saznala da se bavio pozorišnim radom sa pacijentima psihijatrijske bolnice. Tada je dobila ideju da bi bilo divno uneti pozorišnu igru i radost stvaranja y mesto kakvo je zatvor.

– Uporno lično traganje i istraživanje pitanja slobode u jednom trenutku dovelo me je do knjige Arhipelag gulag od Aleksandra Solženjicina. Od njega sam naučila da je zatvor u nama a ne izvan nas, a oslobođenje je u Istini. Ovi zapisi iz sovjetskog logora, jednog od najvećih fabrika bola i smrti 20. veka, bili su za mene velika inspiracija i samo me utvrdili u želji da uđem u zatvor i da počnem da se bavim potpuno drugačijom vrstom pozorišta. To je pozorište koje nema veze sa pozorišnim zgradama, upravnim odborima, scenom kutijom, dramskim tekstovima, kritikama u novinama... već sa stvarnim ljudima, njihovim životima i problemima onakvim kakvi jesu. To je primenjeno pozorište, pozorište na svakom mestu, za sve ljude, sa njihovim pričama i njihovim načinima da ih ispričaju. Odluka da krenem u zatvor bio je i moj korak da otvorim svoj unutrašnji zatvor pun predrasuda, strahova, malodušnosti. Ulog i dobit su bili jednaki. Još 2004. sam osnovala nevladinu organizaciju ApsArt, kao umetnost u apsu – zatvoru, pravom ili ličnom. ApsArt trenutno čine Vera Erac - psiholog, Vesna Varićak – glumica i ja – reditelj.

Nije, međutim, bilo lako sa takvom idejom ući u bilo koji srpski zatvor. Uz pismenu podršku Helsinškog odbora za ljudska prava i dozvolu Ministarstva pravde, vrata svoje ustanove prvi je široko otvorio upravnik Specijalne zatvorske bolnice Miodrag Anđelković u martu 2007. godine. Njegova neprestana podrška, kao i pomoć stručnog osoblja koja i danas traje, omogućila je neverovatnu stvar – da se dogodi pozorište promene. Prvi odlasci u zatvor su bili jednako uzbudljivi, dirljivi i preispitujući kao i svaki novi odlazak sada.
– U početku su me osuđenici videli kao osobu iz sistema, što je za njih znak da budu podozrivi, sumnjičavi i puni otpora jer žive u surovom neformalnom sistemu unutar sistema. Tako je i sada kad god se formira nova grupa. Ubrzo, već nakon nekoliko radionica, oni shvate da u tom malom prostoru i u to vreme mogu da budu slobodni. To im, međutim, uopšte nije lako, iako je sloboda reč koju najčešće i najradije izgovaraju. Skidanje maski je najteža stvar. Otvaranje, iskrenost, poverenje i podrška su nedopustive pojave u zatvorskom sistemu vrednosti. Na radionici se događa upravo suprotno. Kroz igre, dramske vežbe, improvizacije, lične scene iz prošlosti, sadašnjeg života u zatvoru oni zajedno otkrivaju sebe jedni drugima, angažuju kao grupa sve svoje raspoložive potencijale i koriste ih za podršku, razmenu mišljenja, sugestije, analizu postupaka, traženje novih, boljih modela ponašanja na stare situacije. Jednom rečju stvaraju malu zajednicu koja onda stvara svoje malo, istinito i živo pozorište.

Aleksandrin rad je počeo u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, zdravstvenoj ustanovi koja pokriva sve kazneno popravne zavode u Srbiji. Tu radi sa osuđenicima/pacijentima kojima je sud izrekao, uz zatvorsku kaznu, i posebnu meru lečenja od bolesti zavisnosti, uglavnom od droga.
– To su uglavnom momci od 20 do 35 godina starosti, koji su izvršili dela krađe, razbojništva, pljačke, pod uticajem droga ili u svrhu nabavke istih. Ima i onih koji imaju i ubistva iza sebe. Ali kada radim sa njima ja ne čitam njihove dosijee, već ostavljam prostor da se sami otvore, kažu ili pokažu na radionici deo svojih života. Ne gledam ih kroz ono što su učinili, već pokušavam da ih vidim u onome što tek mogu da urade, dobro i za sebe i za druge. Radila sam jedno vreme u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu, jedinom zatvoru za žene u Srbiji. Tokom 2008. ApsArt je bio aktivan i u Zavodu za mentalno zdravlje u Dnevnoj bolnici za maloletnike. Od oktobra 2008. Vera, Vesna i ja držimo dramske radionice primenjenog pozorišta u pravoslavnim zajednicama za rehabilitaciju zavisnika Zemlja živih koje je sa blagoslovom Njegovog Preosveštenstva Episkopa bačkog Irineja osnovao manastir Kovilj.

Drama je moćno sredstvo učenja. Igra je sredstvo kroz koje se najlepše i najneprimetnije razvija, zahteva poštovanje pravila, saradnju, podršku, timski rad i oslobađa u nama dete, radost i potencijal za rast.
- Sve je moguće, je misao do koje polaznici radionica dolaze sami, postepeno, kada ugledaju sebe u novim ulogama, sa nekim novim mislima, a druge obraduju delima koja niko od njih nije očekivao. Promena je teška reč, i mučna delatnost, ali je moguća. Naročito ako se izvan sopstvenih potencijala, okrenu i Onome koji je najveći lekar. Neki od njih su i tu slatku radost osetili. Na dramskim radionicama se odvija jedan složen i pojedinačan i grupni proces koji može, ali i ne mora imati za posledicu kreiranje predstave. Sve ono što se dotakne ličnog života, scene koje se rade i problemi koji se insceniraju, mogu postati deo predstave ili performansa, ali samo ukoliko grupa to želi. Ja ne insistiram ni na čemu već se postavljam isključivo kao moderator. To je uloga nekoga ko donosi i nudi određena sredstva i tehnike kako na radionici, tako i u procesu stvaranja predstave koju osuđenici praktično sami kreiraju od vlastitog iskustva.

Aleksandra kaže da u radu sa ženama i muškarcima postoje vidne razlike.
– Žene se mnogo lakše otvaraju, pokazuju emocije, stavove i izlaze na scenu, ali se isto tako veoma lako sukobljavaju međusobno, teško podržavaju jedna drugu, dugo ostaju nepoverljive, teže sarađuju, svaka je vođa za sebe i međusobno se osuđuju. Muškarci se uglavnom raduju igrama sa takmičarskim elementima, umeju da sarađuju ali dugo drže maske. Oni žele što duže da zadrže sliku opasnih, hladnih, dominatnih muškaraca, sa otkrivenim tetovažama i zategnutim bicepsima. Veoma često žele i na radionici da prenesu sistem lične dominacije, međutim kako radionica zahteva od svih jednako ispunjenje zadataka, nemoguće je dugo tako izdržati. Tvrdokrilci ili napuste radionicu ili se konačno zaigraju i polete sa svima nama.

Radeći u Specijalnoj zatvorskoj bolnici koja se nalazi u zgradi Centralnog tj. Okružnog zatvora Beograda, mlada rediteljka je tek posle izvesnog vremena na samom ulazu primetila otirač na kome su stajali inicijali institucije „O. Z.“. U to vreme spremali su prvi performans i Aleksandra je predložila da ga nazovu Čarobnjaci iz O. Z.-a, i od tada se ova zatvorska trupa tako i zove. Te 2007. godine osuđenici su prvi put izašli iz ustanove da bi odigrali pomenuti performans u Domu omladine povodom godišnje izložbe likovnih radova pacijenata cele bolnice.
– Potom je usledio poziv Ljubice Beljanski - Ristić, žene koja se decenijama bavi dramom u edukaciji, da gostuju na BITEF Polifoniji, na pravoj sceni. Odnos između publike i učesnika koji se tada stvorio je bio nešto potpuno neočekivano i čudesno. Slika u kojoj oni na kraju predstave izlaze sa scene, skidaju maske, rukuju se redom sa publikom i govore svoja imena, za mene je bila istinski prelazak pozorišne rampe. Aplauzi i reči podrške u kasnijem dijalogu sa publikom su za njih predstavljali potvrdu da nisu zauvek odbačeni, da nisu bezvredni i da mogu bolje.

Prošle godine, druga grupa polaznika radionice napravila je predstavu o problemima sa kojima se susreću u okviru neformalnog zatvorskog sistema, o spoljnom i unutrašnjem pritisku. Bila je to priča koju su sami ispričali iz svog ili bliskog iskustva drugih.
– Smatrala sam da je za to najbolja forma forum predstava, jer su hteli da istraže druga moguća rešenja problema. Forum predstava zahteva nakon gledanja predstave učešće publike u smislu da je svako pozvan da uđe u scenu i zameni glavnog junaka u sceni u kojoj smatra da bi mogao bolje da postupi. Ne menjamo okolnosti već samo glavnog junaka, jer jedino možemo menjati sebe. I ovaj put dobili smo poziv od BITEF Polifonije za učešće. Predstava je igrana u samoj Specijalnoj zatvorskoj bolnici. Publika je bila potpuno izmešana. Zajedno su sedeli osuđenici, psiholozi, pedagozi, komandiri, pozorišna publika, kolege reditelji, glumci... Bilo je neverovatno gledati beogradske intelektualce kako se ubacuju u scenu i nenasilno pokušavaju da reše konflikte zajedno u istoj sceni sa osuđenicima, sadašnje osuđenike koji pokušavaju da budu još veće baje od onih u sceni, zaposlene koji su takođe tražili odgovor na teško postavljenu situaciju i posmatrati ih kako svi zajedno jedni na druge reaguju. Bio je to dan razmene bez premca, pun uzbuđenja, emocija, pitanja, empatije, to je bilo pozorište življe i uzbudljivije od svakog za koje znam. Sa istom predstavom momci su igrali i u Vaspitno–popravnom zavodu za maloletnike u Valjevu.
Saradnja sa Srpskom pravoslavnom crkvom je vrlo intenzivna. Projekat pod nazivom Igra kao disanje, teatar kao život započet je u pravoslavnim zajednicama Zemlja živih uz blagoslov Njegovog preosveštenstva vladike Porfirija. Zajednice su mesta tj. kuće u kojima veliki broj momaka ili devojaka pokušava, u pravoslavnom duhu kroz rad i molitvu, uz pravila kuće koja neguju poslušnost, smirenje, iskrenost, požrtvovanost, ne samo da se oslobodi problema zavisnosti od droga, već da ponovo izgradi svoju ličnost i zadobije dar vere. Bez toga je, kaže Aleksandra, svaka apstinencija jalova i vremenski ograničena.
– Kada smo prvi put posetile ove zajednice pri manastiru Kovilj, bile smo iznenađene veličinom podviga i vere ljudi koji rade sa zavisnicima od droga. Njihova žrtva i istrajnost su ostavili dubok utisak na nas. Otac Branko Ćurčin iz Novog Sada je osoba čija neiscrpna energija i rad predstavljaju podstrek svima koji su angažvani oko zajednica, pa i nama. Kada nas je upoznao sa načinom života u zajednicama, shvatila sam da bi ovakva aktivnost u formi dramskih radionica mogla značajno doprineti građenju zajednice, ali i našem radu i iskustvu. Zbog toga nas veoma raduje činjenica da smo uspele da se udostojimo da učestvujemo u ovako velikom humanom delu. Zajednice su zaživele i u šumadijskoj Eparhiji pod blagoslovom Vladike šumadijskog Jovana. Kuća se nalazi u mestu Brajkovac kod Lazarevca i pod duhovnim rukovodstvom o. Aleksandra Novakovića. Narkomanima danas u našem društvu niko ne želi da se bavi. U Srbiji je registrovano više od 100.000 narkomana, a procene stvarnog broja su za čak 100% veće. Za njihovo lečenje jednostavno nema mesta, kapaciteta, niti programa. Ostavljeni su ulici i propadanju od droge do smrti. Time je ovo delo koje je pokrenuo manastir Kovilj veće i značajnije.
Od oktobra 2008. godine naš projekat u ovim zajednicama podržan je finansijski u okviru programa Socijalna tranzicija od strane Kooperative holandskih fondacija za Centralnu i Istočnu Evropu (CNF CEE) i Balkanskog fonda za lokalnu inicijativu (BCIF). Dramske radionice odvijaju se u tri kuće: u dve u kojima borave momci (Čenej i Vilovo) i u jednoj u kojoj su devojke u Bačkom Petrovom Selu.
Ciklus ovih radionica trajaće 10 meseci i u okviru njega polaznici će napraviti i predstave koje će imati edukatvno – preventivnu ulogu. Planirano je da se predstave odigraju u selima u kojima su kuće, zatim u Novom Sadu i u Zrenjaninu. One su i sredstvo za prevazilaženje predrasuda i nerazumevanja lokalne zajednice prema ljudima sa problemom zavisnosti. ApsArt nastavilja da se bavi dramskim radom sa ljudima koji su na margini društva, koje su skoro svi otpisali, ali i sa decom, mladima i svima onima koji nisu prestali da rastu.
 
Zapisano Zapisano  
 
"Не бој се, само веруј!"
  Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
#536
Васкрсија (Moderator)
Administrator
Poruka: 96
graphgraph
Korisnik nije na vezi Kliknite ovde da biste videli profil ovog korisnika
Odg: ''Zemlja Živih''- Brajkovac _FB_TIME_SINCE Karma: 9  
 
Zapisano Zapisano  
 
"Не бој се, само веруј!"
  Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
#2469
Васкрсија (Moderator)
Administrator
Poruka: 96
graphgraph
Korisnik nije na vezi Kliknite ovde da biste videli profil ovog korisnika
Odg: ''Zemlja Živih''-put ka potpunom izlečenju _FB_TIME_SINCE Karma: 9  
Две нове куће - Крчедин и Витковац
#
Крчедин - Сланкаменачки Виногради
#

#

У оквиру пројекта Земља живих, отворене су још две куће за мушкарце. 1. јуна оворена је кућа у Крчедину на имању породице Пурић из Београда. Госпођа Невенка Пурић која живи у Чикагу код своје ћерке Снежане (удате за господина Денкера, американца православне вере) одлучила је, заједно са својом ћерком, да манастиру Ковиљ поклони своје имање у Сланкаменачким Виноградима (Крчедин) – кућу са пет јутара земље за потребе заједнице за лечење болести зависности ''Земља живих''. Захваљујући манастиру Ковиљ и донацијама добрих људи кућа је реновирана и адаптирана за потребе заједнице: дограђено је купатило, проширен дневни боравак, адаптирана трпезарија, инсталирано централно грејање, ископан бунар... Све ове радове су изводила браћа из заједнице вођена вештом руком брата Анђелка који је скоро завршио програм и изашао са благословом. У кући тренутно борави деветоро браће која успешно спроводе програм заједнице.
#

Важно је истаћи да, за разлику од појединих места у којима заједница Земља живих егзистира, са мештанима и месном заједницом Сланкаменачки Виногради није било никаквих проблема по питању прихватања овог спасоносног пројекта. Момци су изванредно прихваћени и успостављена је изузетна обострана сарадња. На пример, уз свесрдну и несебичну помоћ мештана (углавном викендаша из Београда и Новог Сада) и месне заједнице, крајем септембра ове године је пробијен и насут туцаником нови пут, тако да је сада прилаз кући знатно олакшан. Тиме је кућа у потпуности заживела са свим инфраструктурама и садржајима по правилу пројекта Земља живих.
#
Витковaц
#
#

У селу Витковац, између манастира Светог Романа и Ђуниса поред саме Јужне Мораве а код цркве Светога Нестора (која је у средњем веку била манастир а сада је парохијска црква овог краја) оформљена је нова кућа заједнице Земља живих. [ Свети Нестор (преподобни Нестор Синаит) је у овај крај дошао са својим рођеним братом преподобним Романом и ширио хришћанство на словенском језику и просвећивао српски народ. Преподобни Нестор је подигао цркву, посветивши је Св. Нестору. Према неким подацима види се да је Нестор живео у манастиру на левој обали Јужне Мораве, који је био подигнут на вису у левкастој заравни Градишта, а између села Витковца и Ђуниса. ] Пре неколико година старањем Епархије нишке, по благослову тадашњег Епископа нишког, сада Његовог Преосвештенства Г. Иринеја изграђена је, уз помоћ војске и многобројних донатора, кућа за потребе заједнице. Кућа је наменски грађена са свим потребним садржајима по прописима а сходно потребама заједнице.
#

После дужег периода мировања, Његова Светост је 10. октобра благословио да се момци уселе у кућу и самим тим кућа постане део пројекта Земља живих. Кућа је предата на старање парохијском свештенику Југославу Ћурчићу.
#

Заједницу је оформило 6 момака а тренутно се у кући налази већ њих 8. Као и сваки почетак и овај је пропраћен с извесним потешкоћама које ће се , уз Божију помоћ вероватно ускоро решити. Прво су се јавиле потешкоће са слабом струјом па извесна потребна постројења не могу функционисати. Ускоро затим, добијено је обећање од господина Гаше Здравковића, директора Електро-Истока да ће овај проблем бити решен у краћем року.
#

Као и у претходном случају мештани, представници Месне заједнице и Општинско тело за превенцију болести зависности су подржали овај пројекат. Лекари (психијатри и психотерапеути) из болнице у Топоници су приликом посете обећали свесрдну помоћ заједници. Сам председник општине Алексинац је 13.октобра заједно са Патријархом и челним општинским људима из Крушевца и Ниша посетио кућу и обећао помоћ како би пројекат што боље заживео и опстао и у овом подручју. Такође, манастири Ђунис и Свети Роман су значајно помогли заједници првенствено у храни а спремни су на несебичну сарадњу и у будућности. За узврат, момци из заједнице ће им узвратити љубав помагајући им у обављању свакодневних послова.
 
Zapisano Zapisano  
 
"Не бој се, само веруј!"
  Administrator je onemogućio javni pristup pisanja.
Idi na vrh