Jeste tesko do jaja ali je moguce. Zivot mozes sebi ispuniti sportom pod broj jedan, ova stavka mislim da je i najbitnija u pocetku kako bi se uopste doslo do ostalih. Oslabadja od stresa, nevoze i napetosti, znas da nesto korisno radis za sebe i okruzenje kad te vidi ne veruje da si do skoro bio dz.Osim toga neki stari hobi, nesto sto si voleo da radis pre gudre ili nadji neki novi meni je to bajs, a mozes i da se posvetis muzici, pecanju,kampovanju,planinarenju, splavarenju nadji nesto sto te privlaci a da nije vezano za gudru. Naravno normalan posao je krucijalan za osecaj licne vrednosti.
Samopouzdanje i ostalo se vraca vremenom, nema nista na brzaka i to verovatno dobro znas. Za nas je dovoljno u pocetku da budemo strejt,da nadjemo neki normalan posao,da zivimo zdravo i polako ce krenuti sve ovo da se vraca. I sto je najbitnije vraca se i poverenje, jel ako si ti cist i ako radis na tome da budes bolja osoba i da se izlecis niko ne moze da te osudjuje za nesto sto si radio polu ciste svesti.
Krakter se menja sam po sebi, znas i sam da droga izvlaci ono najgore iz nas i postajemo nesto sto nikad ne bi postali. Fora je u tome sto se i to vraca,vremenom se vracamo na ono nase izvorno, na to kakve smo licnosti bili pre droge. Naravno mozak ce nam ostati po malo iskrivljen za uvek,ali sve to dodje na svoje. Samo je potrebno dosta vremena i dosta truda.
Sad ja ovde pricam ko da sam izmislio toplu vodu, sve ovo ti znas i sam i nema ovde neke velike mudrosti, ali ja ti pricam iz licnog iskustva,ne mora da se otkrije amerika da bi se doslo do izlecenja, dovoljne su sve ove sitne stvari i licno potpisujem da dovode do toga sto ti trazis.. Sve to sam i ja trazio pre nesto vise od godinu dana i veruj mi polako sve dolazi na svoje. Samo ima jos jedna stvar u celoj prici koja ima i najvise znacaja, ali je najteza od svih. To je psihoterapija i suocavanje sa svim licnim demonima koji su do gudre i doveli i resavanje istih! pozdrav i ne odustaj tek tako, dugo smo se gudrali, dugo trebamo i da se lecimo, na brzaka nema nista.

Ja imam tek 20 godina,ali se plašim za svoju budućnost jer se osećam potpuno nesposobno za sve,imam osećaj da ništa ne mogu i da nisam ni za šta,da posle svega ništa ne vredim.Ne mogu da studiram,ne mogu da radim,uopšte ne verujem u sebe i nemam prijatelje.Samo životarim.Besmisleno.

@Ja
Doci ce sve na svoje mesto. Za pocetak fizicka aktivnost...

Ako vec zivotaris druze i ne radis nista slusaj me,kupi knjige i polako uci da popravljas kucne aparate-BELA TEHNIKA-nadji nekog majstora da bi imao praksu i uci to,tu ces steci prijatelje i kolege.Mrdni dupe malo druze.Eto ti posao...za godinu dana i manje vec ces da naucis mnogo toga.Samo se pokreni!