Ako do sada nisi probala nista od narkotika kako tvrdis, podhitno izbaci sebi tu misao iz glave!!! I sama si svesna kakvo je to zlo. Mnogi su hteli da probaju samo jednom pa im to unistilo citav zivot... Moj ti je savet da odes kod psihijatra i da sa njim popricas o tome, sada dok jos nije kasno. Mnogi izbegavaju da idu kod psihijatra posebno ako zive u maloj sredini jel' smatraju da je to glupo ili sramota, a zapravo nije ni glupo ni sramota ako te nesto muci otici kod psihijatra i zatraziti strucnu pomoc, sramota je drogirati se, a glupo unistiti svoj zivot na taj nacin... Sve najbolje ti zelim i nadam se da ces poslusati moj savet i svoj problem poveriti strucnom licu... Mozda ce ti samo razgovor sa psihijatrom pomoci da izbacis tu misao iz glave, a mozda i dobijes neki lekic ili anti depresiv da pijes... Nemoj da rizikujes i da dodjes u situaciju da probas opijate. Unistices svoj zivot. Razgovaraj slobodno i sa roditeljima o tome sto ti se desava i o toj tvojoj zelji da probas najvece zlo koje koje postoji. Znas kako kazu: " BOLJE SPRECITI, NEGO LECITI." Budi hrabra i nacini pravi korak. Obrati se za pomoc roditeljima ili psihijatru ili i jenom i drugom... Nemoj da se plasis, ako im se na vreme obratis za pomoc sigurno ce biti ponosni na tebe!!! Samo napred... SRECNO!!!

Ti si srecna osoba sto to nisi uradila,i takva i ostani! Veruj mi ne treba ti to. Ja nisam takve srece ali voleo bi da mi se samo mota po glavi i da je to to. Aj pozz

Nisi jedina.. :/ Samnom je isto tako,potpuno ista prica! Ne znam koliko imas god,ali prepodstavljam da smo priblizno isto god... Imam ogromnu zelju da probam marihuanu i kokain.Pre ta zelja se samo eto tako povremeno javljala,ali sada sve cestce i cesce. Za sada se drzim i obuzdavam svoju zelju.Ali verujem mi ako imas utisak da ce ti nesto nesto svideti kada to probas svideceti se,ma koliko gadno bilo! Ja nemam/ne znam kome da se obratim povodom toga.Mama mi je psiholog,ali NEMA sanse da joj tako nesto pomenem... Pozdrav!

Sigurna sam da postoji razlog, ne zelja! Pa sad pomozi i ti nama - sta je to sto mozda ruzno treperi u tebi, a sto bi htjela prekinuti drogom? Koliko imas godina?
Zar nije ljepse zamisljati sebe u buducnosti kao damu, koja ce ispijati kafu u nekom kaficu sa bebom u kolicima, nego kao neku propalicu, ispijenog lica, tamnih podocnjaka, otrcane garderobe, prljavih noktiju... kako prodaje svoje tijelo za nekoliko eura ne bi li tako dosla do svoje "hrane"?!?!
Ne znam nikog ko je samo probao! Ne daj toliko znacaja zavisniku-drugaru koji bi te prebio, iako nikad zenu nije udario, ako probas drogu, a vec sebe vidi kao terapeuta u tvom kriziranju!

Niko od nas cistih nije cist od problema, od nemoci, od nekih tuznih, mracnih razmisljanja... Ali, takav je zivot i nije tako uvijek! I to nije razlog da dizemo ruke od sebe!!! Zato, budi lijepa jer imas mladost!!!
I naravno, slazem se da bi valjalo da porazgovaras sa nekim strucnim licem, ne mora to niko da zna. Mozda ti upravo on bolje od svih nas pokaze koliko si velika i jaka... jaca od svih razloga zbog kojih mislis da se treba drogirati!

ja te razumijem mnogo blje nego što možeš da zamisliš
jedini savet koji ti mogu dati je da bežiš od bilo kakve šanse da se nađeš na mestu gde možeš da probaš bilo kakvu drogu
kad budeš imala dovoljno godina kao ja sada shvatićeš
ako probaš zapamti da ćeš postati ono što na ulici sretaš i okrećeš glavu da ne gledaš

Ja sam kao gimnazijalka želela da probam. Želja je bila ogromna, ali sam je u prvo vreme savladavala upotrebom alkohola. Svakog vikenda sam se opijala. Ubrzo ni alkohol nije bio dovoljan, ali onda sam naisla na knjigu "Mi deca sa stanice ZOO". Pojedini delovi su mi bili toliko odvratni, da sam jedva uspela da pročitam prvi put celu knjigu. Prestala je droga da mi pada na pamet na kratko. Svaki put kad bih pomislila na nju, pročitala bih ovu ispovest. (U to vreme nije nam bio dostupan internet).
Kao mala maštala sam da završim fax sa 25, putujem po svetu 3-4 godine, upoznam super lika, udam se, itd. Kao i sve devojčice. Ta misao mi je uvek padala na pamet dok sam čitala pomenutu knjigu. Sebi sam postavljala pitanje: Da li želim da obistinim svoj san ili da završim kao Kristina, žena koja je napisala tu ispovest? Završila sam gimnaziju, iz malog grada otišla u Bg, upoznala razne ljude, bila u raznim situacijama, ali sam uspela da ne probam ni travu :) Želja da ostvarim san je bila sve jača i jača. Završila sam fax, danas sam direktor jedne veoma značajne obrazovne institucije, samo se nisam udala i rodila decu :( Ostalo sam ispunila. Želela bih da napomenem da jesam jednom probala travu, ali sa 26 godina. Osećaj je bio ok te večeri, ali sutradan glavobolja, odvratan osećaj u stomaku, kao i griža savest su učinili to da nikada više nisam poželela da duvam. Želja da saznam kakav je osećaj biti drogiran i dan danas mi se javlja. Zato često posećujem skupove, javne tribine na ovu temu i mnogo čitam o narkomaniji. I svaki put zahvalim se Bogu što mi je dao ovako jak karakter.
Ovaj sajt je odličan, večeras sam tek naišla na njega i želim svima da ustraju u svojoj borbi, a tebi , draga, da se setiš šta si želela, kad si bila mala, da budeš kad porasteš velika. Sumnjam da je to bio život narkomana. Živi svoj život, i uživaj u životu.