Šta je Metadon?
Metadon, po hemijskom sastavu 6 – dimetilamino – 4, 4 – difenil – 3 – heptanon hlorovodonik, je sintetički opijat dugotrajnog dejstva (jedna doza metadona traje 24 – 36 sati). Uzima se oralno, najčešće u obliku uljanog rastvora ili tableta. Deluje na sličan način kao i ostale psihoaktivne supstance koje su depresori CNS – a, te se koristi kao supstituciona terapija kod osoba koje koriste opijate (npr. heroin).Sprečava pojavu ili ublažava apstinencijalne simptome, koji su posledica prekida primene opijatskih drooga. Metatod pripada grupi lekova koji se koristi u terapiji zavisnosti od opoida.
Osnovne terapijske indikacije su: detoksikacija za sprečavanje narkotičkog apstinencijalnog sindroma, ublažavnje neželjenih fizioloških ili psiholoških posledica usled prekida uzimanja opoida. Terapija održavanja u programima odkavanja zavisnika od heroina ili drugih lekova sličnih morfinu, kako bi se sprečio njihov povratak na primenu nezakonitih opoidnih lekova. Kao najvažnije indikacije metadona navode se: detoksikacija i program odvikavanja kod heroinomana, zatim kao analgetik, antitusik i za kvalitenije održavanje postignute apstinencije kod heroinomana u psihosocijalnom tretmanu. Od kontraindikacija navode se: trudnoća, mala deca, horinčna oboljenja jetre i bubrega sa smanjem hepatičkim i renalnim klirensom i preosetljivost na ovaj lek .
Neželjene reakcije metadona
Kao i kod drugih opijata antagonista kod pacijenata koji primaju metadon mogu se javiti tolerancija, psihička i fizička zavisnost. Neželjeni efekti metadona obično su prolaznog karaktera. Većina simptoma nestaje kako se stiće i tolerancija na metadon tokom terapije odvikavanja. Drugi, trajniji neželjeni efekti obično su reverzibilni posle završetka lečenja metadonom.
Kod zavisnika od opijata na početku lečenja: euforija, vrtoglavica, pospanost, sedacija, mučnina, povraćanje, opstipacija, pojačano znojenje, dizurija, edem
Kod zavisnika od opijata tokom terapije odvikavanja: pojačano znojenje, mučnina, opstipacija.
Osobe koje nisu zavisne od opoida:
1. Neurološki efekti: euforija, glavobolja, nesanica, agitacija, poremećaj vida;
2. Gastrointestinalni efekti: suvoča usta, anoreksija, žučne kolike;
3. Za vreme terapije odvikavanja metadonom većina neželjeni efekata su Kardiovaskularni efekti: vazomotorna nestabilnost, bradikardija, palpitacije, srčani napadi, hipotenzija;
4. Genitourinarni efekti: retencija urina, smanjen libidno;
5. Rrespiratorni efekti: respiratorna depresija koja dovodi do kompenzacije
6. Dermatološki efekti: osip, urtikarija, edem.
Neželjeni efekti metadona posle ukidanja leka
Naglo ukidanje opijata kod osoba koje su od njih fizički zavisne dovodi do pojave apstinencijalnog sindroma. Apstinencijalni simptomi mogu se javiti nakon primene opijatnih agonista kao što je nalokson, kombinovanog agonista ili antagonisdta kao što je pentazocin. Simptomi apsencijalnog sindroma kod metadona mnogo su blaži nego napr. Kod morfina. Neonatalni apstiunencijalni sindrom može se javiti kod dece majki koje su zavisne od opoida, a takva novorodjenčad mogu imati apstinencijalne simptome na rodjenju.
Simptomi uključuju nesanicu, bol, curenje nosa, napadi kijanja, suzenje očiju, gubitak apetita i dijarea. Apstinencijalni simptomi obićno se javljaju izmedju 24 i 48 sati nakon prekida primene leka, a bez odgovarajuće terapije mogu se produžiti sa opadajućim intenzitetom i do 3 nedelje.
Apstinencijalni simptomi mogu se sprečiti uzimanjem odgovarajuće doze orginalnog ili srodnog opoida. Tolerancija se brzo smanjuje nakon prekida upotrebe metadona tako da doza na koju je prethodno stečena tolerancija može da bude fatalna. U mehanizmu nastajanja tolerancije prema opoidima u celni uključujući i metadon, značajnu ulogu imaju dva faktora: nishodna regulacija opoidnih receptora koja nastaje usled produženog agonističkog delovanja opoida na navedne receptore, i smanjenjem produkcije oslobadjanja enkefalina.
I u prvom i drugom slućaju bit će potrebne sve veće doze da bi se izazvao sličan farmakološki efekat . Ovde treba istaći da se tolerancija razvija i u toku terapijskih doza. Već posle nekoliko dana, potrebne su sve veće doze da bi se izazvao isti terapijski efekat kao u početku lečenja. Veći stepen tolerancije se razvija posle 2 do 3 nedelje. Ova tolerancija je uvek ukrštena u odnosu na ostale opoide: npr. Osoba tolerantna prema morfinu, istovremeno je tolerantna i prema ostalim opoidima uključujući i metadon.
Dugoročni neželjeni efekti metadona
Upotreba metadona (psihološko dejstvo, fiziološka oštećenja i uticaj na kognitivne funkcije) još nisu dobro definisana. Tokom terapije odvikavanja metadonom većina neželjenih efekata nestaje tokom nekoliko nedelja, medjutim, pojačano znojenje i opstipacija često perzistiraju. Kod hroničnih zavisnika od metadona dokazano je postojanje hipoadrenalizma. Zabeleženi su nalazi sa smanjenenom proddukcijom ACTH i posledičnim sekundarnim hipoadrenalizmom, premda su neki našli dokaze da metadon dovodi do primarne adrenalne kortikalne hipofunkcije. Seksualna sposobnost je smanjena, a serumske koncentracije testosterona su niže kod pacijenata na metadonu.
Takodje su zabeležene i limfocitoza, hiperprolatonemija, hiperalbuminolemija, i povečane nivoa globulina u krvi i povećanje. Abnormalnosti rezultata laaboratorijskih testova koji su povezani sa primenom metadona obično nemaju kliničkog značaja i ne ukazuju na to da je došlo do fiziološkog oštećenja. Mnoge poremećene vrednosti ustvari odražavaju fizičko oštećenje povezano sa prethodnom zloupotrebom droga od strane pacijenata.
Toksični efekti, predoziranje
U većini slučajeva predoziranje metadonom javljalo se kod pacijenata koji nisu na terapiji održavanja i to najčešće kod dece i članova porodice pacijenata na terapiji odvikavanja. Metadon je visoko toksičan za svakoga ko nema toleranciju na opoide; 50 do 100 mg može ugroziti život osobama koje nemaju toleranciju, a 10 mg može dovesti do teškog trovanja i može biti fatalno kod dece. Nakon predoziranja simptomi su slični simptomima usled trovanja morfinom.
Početak može biti odložen i trajanje prolongirano 12 sati do nekoliko dana nakon primene. Izrazita CNS i /ili respiratorna- cirkulatorna depresija su znaci toksičnosti metadona. Ostale posledice predoziranja ukljkučuju miozu, letargiju, komu, konvulzije, dizartriju i nekardiogeni plućni edem, što je često i uzrok smrtnosti zavisnika.
Detoksikacija metadonom
Detoksikacija kao terapijska procedura obićno traje 4 do 6 dana i nekoliko nedelja u dobro osmišljenom programu odvikavanja. Danas se ovaj metod primenjuje obično 4 do 6 dana. Večina kliničara ovaj tretmn koristi do 21 dan. u dozi od 30 do 40 mg/dan. Za kupiranje apstinencijalnih simptoma danas se pored metadona koristi se buprenorfin, levo-alfa-acetil-metadol (LAAM) i morfin .
Supstitucionalna terapija
U supstitucionoj terapiji prekida primene opijata ili detoksifikaciji, metadon se inicijalno daje u dozama dovoljnim da spreči apstinencijalne simptome. Tako npr. stabiluizacija, odnosno (osustvo značajnih simptoma apstinencijalne krize) može se postići dozom od 30 mg do 60 mg/dan, ali su ponekad potrebne znatno veće doze. Kada je pacijent stabilizovan nekoliko dana, doza metadona se može postepeno smanjivati svakog ili svakog drugog dana sve dok se ne postigne stanje u kojem nije potrebna primena leka.
Kod hospitalizovanih pacijenata dnevna doza se može smanjivati za 20% dnevno, dok se kod ambulnatnih pacijenata doza mora smajivati pstepeno.
U programu odvikavanja doza se mora prilagoditi u skladu sa individualnim odgovorima pacijenta, zbog specifičnog faramokološkog profila metadona. Kada se metadon koristi da incira terapiju odkikavanja kod teških zavisnika od opijata, incijalno se daje 30 mg, a sledećih 10 mg nakon 3 do 8 sati, ukoliko je to neophodno.
Ukupna doza prvog dana ne sme biti veća od 40 mg/dan, sem u koliko je prethodno dokumentovano da ova ukupna doza ne može da otkloni apstinencijalne simptome. Ukoliko pacijent nije uzimao opijate poslednjih nekoliko dana pre inciranja, uvodjenja metadona ili u koliko je u pitanju «lakši» zavisnik, njemu se ordinira polovina dnevno dozvoljene pomenute doze. Stabilizacija doze održavanja obićno se postiže pri dnevnoj dozi od 40 mg do 120 mg-/dan, premda je ponekad potrebna i veća doza od navedene.
Tako definisanu dozu održavanja treba redovno preispitivati i obavezno redukovati ukoliko je to neophodno. Kod pacijenata na programu odvikavanja treba pažljivo analizirati prekidanje terapije metadonom, naročito kada se dostigne doza od 10 do 20 mg/dan.
Doze tokom detoksikacije ili terapije odvikavanja treba obavezno prilagoditi da bi se mogli kontrolisati apstinencijalni simptomi bez javljanja respiratorne depresije ili prekomerne sedacije. U tretmanu odvikavanja primenjuju se relativno ustaljenje, titrirane doze metadona. Konačan cilj kao i kod detokiskacije jeste prekid uzimanja leka, premda neki pacijenti raniji oblik heroinske zavisnosti zamenjuju metadonskom zavisnošću. Ovde često puta nije isključena i jatrogena zavisnost bilo da je u pitanju primena terapijskih doza ili zloupotreba, abuzusi ovog leka od strane «nesigurnih» pacijenata.
Mnogobrojne su prednosti supstitucione terapije heroinomana sa metadonom. To su pre svega: bolji hijenski uslovi administriranja, bolji je kvalitet psihosocijalne rehabilitacije u programima odvikavanja ovih zavisnika, kod zavisnika dolazi do značajnog poboljšanja kvaliteta života zahvaljujući ovoj supstitucionoj terapiji i smanjena je smrtnost heroinomana zbog predoziranja heroinom.
Zahvaljujući sve većoj primeni metadona u supstitucioj terapiji, došlo je do značajnog smanjenja transmisije HIV infekcija i Hepatitisa B i C, koje su inače bila redovan pratilac kod heroinomana, zbog i.v. aplikacije heroina. Metadonska supstitucija se primjenjuje za one zavisnike za koje se proceni da je mala verovatnoća potpune apstinencije.
Kritika koja se često javlja na račun metadonske terapije je da se samo jedna droga zamenjuje drugom. Međutim, metadonska terapija nije čista supstitucija. Uzima se jednokratno, ima duže efekte, te ne izaziva ciklične promene raspoloženja, već deluje postepeno. Sa druge strane, heroin se uzima više puta dnevno, stvara osećanja euforije, pospanosti i bezvoljnosti, pri čemu postoji žudnja za novom dozom, kako bi se postigli isti efekti. Rezultati istraživanja pokazuju da ljudi koji primaju pravu dozu metadona mogu da rade sve ono što i ljudi koji ne uzimaju nikakve lekove.
Izvor:
Prof dr Marko Munjiza: Izveštaj o proceni kliničke medicinske i administrativne dokumentacije za lek metadon hidroholid,
Psiholog Daniela Vasić: Metadon – www.emprona.org.yu
fotografije: Vlada