Za početak bitno je znati šta se dešava u najmisterioznijem ljudskom organu - mozgu. Ljudski mozak u normalnim uslovima luči prirodne opijate (heroin spada u grupu opijata). Kada čovek počne da uzima heroin, prirodni proces se nasilno prekida i tu ulogu preuzima heroin. Kada ga nema, organizam se buni i zato nastaje kriza ili apstinencijalni sindrom. Heroin se nakon uzimanja jako brzo veže za opioidne receptore u mozgu i zato je potrebno određeno vreme (ukoliko neko odluči da prestane) da mozak ponovo poče da obavlja svoju uobičajenu funkciju i obezbedi organizmu ono što mu je H svakoga dana veštački davao. Hemijski procesi u mozgu su veoma komplikovani i postanu veoma poremećeni, a ljudi nisu ni svesni da isključivo mozak upravlja našim emocijama - besom, osećanjem sreće, straha, zadovoljstva, depresije, raspoloženja, itd. Heroin (kao i alkohol ili bilo koja druga PAS - Psihoaktivna supstanca) napravi stravičan HAOS u mozgu i zato prouzrokuje toliki poremećaj lićnosti, svesti i ponašanja.

Fizički simptomi kada je osoba pod dejstvom heroina su sledeći:

Na prvom mestu sužene zenice. Zatim karakterističan svrab po telu i neprekidno češanje. Govor i pokreti postaju usporeni i često se dešava da je osoba u nekom polusnu (padanje glave i sl.). Gubitak apetita (to je ono: -Sine hajde da jedeš-, nakon čega sledi klasično: -Nisam gladan, ješću kasnije" ili -Jeo sam u gradu kod druga itd.- Tu je još ispijeno lice i bledilo. Ponekad drhtavica, osećaj hladnoće. Česti bolovi u stomaku (ne, to nije zato što sam nešto loše pojeo - to je uglavnom odsustvo heroina iz organizma), mada se javlja i kada je osoba pod dejstvom. Pokvarena stolica (proliv) ili povraćanje (obično kada se uzme veća količina). U ređim slucajevima, može doći do krvarenja iz nosa i oštećenja sluzokože nosa zbog ušmrkivanja heroina. Takođe, i disajni putevi mogu biti oštećeni, jer se heroin pored ubrizgavanja u venu i ušmrkivanja može i pušiti. U fizičke simptome bih svrstao i prestanak brige o ličnoj higijeni. Nekupanje danima ili neisečeni, crni nokti (osoba jednostavno gubi interesovanje za sve, pa i za ličnu higijenu).

Psihicki simptomi:

Vrlo česte promene raspoloženja (od jutarnje depresije i neraspoloženja, preko ushićenja, sreće, tuge, itd - sve je moguće u jednom jedinom danu). Lagano odumiranje emocija - čovek postaje hladniji prema ukućanima, često povisujući ton na sve oko sebe. Još jedan mehanizam odbrane su i svađe kako bi se priča skrenula na drugu stranu. Takođe, projekcija, tj. optuživanje drugih za određene stvari je vrlo česta pojava. Sledi potpuni poremećaj sistema vrednosti. (napomena: ljudi često budu zavarani time kako je njihovo dete jedno od najboljih studenata/učenika ili sl, pa prema tome nema šanse da se ono drogira......to je OGROMNA zabluda.....ja sam prvi primer za to. Pod dejstvom heroina sam imao VOLJU za sve, pa i volju za učenjem. Nemojte uzimati stvari olako i zdravo za gotovo). Postoje ljudi koji su zavisnici godinama, ali su uspešni u školi ili na poslu, pa je teško poverovati da su zavisnici. Ipak, pre ili kasnije, stiže se u fazu kada stvari moraju izaći na videlo. Strašno je to što u međuvremenu moze proći dosta vremena, kada je čovek već potpuno razoren, kako fizički, tako i psihički.

Osoba potpuno gubi volju i interesovanje za stvari koje su je ranije interesovale. Bezvoljnost postaje sastavni deo života zavisnika. Tu su i izražena neodgovornost, kašnjenja, odlaganje obaveza, itd. Povećani apetiti za novcem uz priču da se opet ide na neki rođendan, pa je potreban novac za poklon ili nešto treće..........pošto sam stalno lagao (kao i svi ostali), meni lično je bio problem da zapamtim šta sam sve lagao, kako bih kasnije mogao da odgovorim na neko pitanje i sl. I pored toga, hvatali su me i pronalazili rupe u mojim pričama, ali ja bih se jako brzo izvlačio novom pričom. Tu dolazimo do veoma bitne karakteristike zavisnika: ogromna (usput stečena) moć manipulacije i izmišljanja "savršene" priče u deliću sekunde. Kada na to dodamo i drugove zavisnike sa kojima sam se, recimo, dogovorio da ukoliko moja majka zove da proveri, da on kaže......blablabla. Mislim da je svima jasno. A pritom moja majka na sva usta hvali tog istog druga i srećna je što se družim sa njim jer je on dobar dečko!

Ja nisam imao pojma šta se dešava u kući. Nije me interesovalo da li porodica ima novca da preživi, da li neko iz kuće ima neki problem, da li nekoga nešto muči, da li je nekome teško, je li srećan ili tužan............više me nisu interesovala bilo kakva porodična druženja i odlazio sam sa roditeljima samo na slave (ili slične prilike) na koje sam morao da odem. A i kada sam odlazio, odlazio sam sa heroinom u organizmu i džepu, jer drugačije nije moglo. Dešavale su se ovakve situacije: ja sam izuzetno neraspoložen i depresivan i svađam se sa svima u kući. Moji misle da sa mnom nešto nije u redu i da imam neki problem jer su primetili da se nesto dešava. Ja odlazim napolje u šetnju, i nakon 3 sata vraćam se nasmejan (u međuvremenu sam naravno nabavio svoju dozu). Izuzetno raspoložen, kuvam kafu majci i sebi i sednem da porazgovaram sa njom. Ona vidi moje raspoloženje i sreću i već joj je bolje. Ja joj objasnim da sam ovih dana možda malo neraspoložen iz x ili y razloga, ali da je sve to prolazno, i da je život lep. Još dodam izvinjenje što sam se bezveze ponašao tog jutra i na kraju je poljubim. Majka (kao i 99% drugih majki) automatski zaboravlja na sve sumnje i loše stvari prethodnih dana i hvata se za tu slamku. -Mom sinu je dobro, eto, sve je u redu.- I stvar je sređena. Užasne stvari heroin napravi zavisnicima i porodici. I dalje se osećam kao da nisam ni počeo da pričam svoju priču jer toliko toga ima, a ljudi toliko malo znaju o tom poremećenom svetu.