|
Nikada nisam mogla nikoga da krivim što sam se veoma rano navukla na iglu....Ko mi jebe mater, sama sam htela, tražila, i dobila to što sam tražila...A imala sam lepo i ispunjeno detinjstvo....Roditelji lekari (poštena i vredna porodica), koji su se trudili uvek da mi priušte barem neke osnovne stvari u vaspitanju deteta. Mene i brata su konstantno vodili u pozorištanca-dečije predstave, priredbe, nedeljom obavezan ručak u restoranu (kako bi se deca naučila kulturi),letovanja...itd...E, onda je krenula inflacija...a sa njom i moj juriš na ulicu...Ne mogu poreći, ulica me je naučila mnogim stvarima, koje su mi i dan danas potrebne u životu, ali ja sam htela JOŠ! Da li je to bila moja nesigurnost, potreba za isticanjem ili hir- ni dan danas ne znam.Možda ima svega pomalo....
Bensedin u šestom,vutru takođe, kokain u osmom, trodoni i dop na nos u prvom srednje,i sa 15 god (početkom drugog srednje), prvi rokić...
Od tada nisam stala....
Sada imam nepunih 24 god iza sebe, privođenja, hapšenja zbog razbojništva, silovanje, 3 lečenja u drajzerovoj, 3 puta metadonom, nebrojeno puta održavanje đonovima, i jednom lorien...Tri velike ljubavi zbog kojih mnogo patim (bili smo zajedno u govnima),i jednu pravu prijateljicu...Sada, kada sam streight 2 meseca skoro (jedna od mojih dužih apstinencija), osećam da ovo nije kraj...Bojim se iskreno...Bila sam silovana .
A što se priče tiče,ovo je bio samo uvod,i neke onako osnovnije stvari od starta...OTAC NI POSLE PRVOG LEČENJA NIJE MOGAO DA PRIHVATI MOJU BOLEST-BIO JE U FAZONU DA SAM U ADOLESCENTNOJ KRIZI...
Bila sam šesti ili sedmi razred,sada mi je već teško da se setim...Tražila sam nešto po fiokama,i u ćaletovoj fioci pronašla kutiju bensendina...Videla sam trouglić na kutiji...to je bilo dovoljno da bih je uzela...Jedno vreme sam ih konstantno pila....Dok moji nisu počeli da primećuju da benđžosi nestaju....Sećam se jedne žurke (rođendana) iz tog perioda...Celo odeljenje iz osnovne škole,i puno alkohola...A ja navalila kao kreten na đus votku....nosili su me kući.Osvestila sam se na pola puta, uspela da uđem, nikoga ne probudim,legnem i spavam dva dana ! (slično kao kada sam u prvoj godini popila dva leponexa)...
Kratak period nakon toga je prošao...Vraćala sam se sa velikog odmora (ili nisam ni bila na času-ne sećam se), prolazile smo (ja i jedna drugarica) kroz ulaz jedne zgrade koja je preko puta osnovne...U svetlarniku je stajalo par likova iz starijih razreda. Stala sam da se pozdravim,i videla kako puše vutru. Sećam se svojih reči ("mogu li i ja da dobijem malo?")....Dobila sam, i toliko mi je bilo dobro, toliko sam se smejala, da sam izbačena sa časa...Vremenom počele smo i same da završavamo vutru (duvamo pre škole), i onda odemo u obližnji kafić na bilijar....Ma bilo nam je do jaja...(usput jedina "gudra" od koje sam peglirala je vutra-i alkohol)...
Osmi razred...Ja sam ta generacija - bombardovanje je bilo dok sam bila u osmom...,i đonovi za đž u apotekama. Prvi put kada sam ih probala (5 kom) istripovala sam da mi nije ništa...Povećavala i povećavala doze (ali taj deo o navlačenju na đonove u sledećem nastavku)....
Mala matura, i moja tadašnja najbolja drugarica završi od dečka moje druge dobre drugarice 2 grama koxa...(inače bila je punišićka...ne mogu da se setim tada koliko je bio cox, ali se sećam dop 100-80 maraka (to takođe u sledećem nastavku)...
Mala matura je bila extra, sećam se da sam se osećala kao kraljica (ono ja šmrčem lobe a vi pijete sok), tek sada vidim koliko sam bila iskompleksirana, nesigurna u sebe...A dop je bio taj koji me je oslobodio svojih komplexa i nesigurnosti... Kada sam krenula u prvi razred srednje škole...istina gutala sam đonove i pušila vutru...Ali bila sam relativno ok...A onda sam upoznala R.Bio je treća god...ja prva...Nikada mi nismo bili u vezi ili nešto sl..Jednostavno nas je vezivala priča oko gudre...Sa njim sam prvi put uzela na nos...Ništa nisam osetila..
Ali ja i sada kad se setim, moja volja, i želja da se radim je bila tako jaka, da sam nastavila uzimati sa njim (sve i svašta)...Sada kada razmišljam o tome, znam da bi ponovo uradila istu stvar-odreagovala bi isto... Dosta sam razmišljala o tome zašto sam toliko bila uporna da se radim ?
Očigledno je da sam imala potisnute komplekse- nije me sramota to da napišem, bila sam dete !
Raspust-i zmeđu prve i druge godine...
Moje uzimanje đonova kulminira...Heroin tih par meseci slabo uzimam...
Ali tada se dešava nešto zbog čega snosim posledice i dan danas...
Sigurno predpostavljate upoznajem dečka, sa kojim ću biti naredne 3 god., i koji će mi biti sve na svetu ! (trenutno izdržava kaznu u Zabeli)...
ali nije on bio taj koji me je prvi uradio...
KADA SAM KRENULA U DRUGU GODINU, MOJA ŽELJA ZA NOVIM,I ZABRANJENIM JE BILA SVE JAČA !
Slagala sam drugara da sam se već radila u venu...kako bi pristao da me rokne...I tako je i bilo...Strašne su to stvari za jednu devojčicu od 15 god...(roknula se sa 15, a izgubila nevinost sa 16). !Tog dana nismo išli na časove...Ja i R. smo otišli do njega....Imao je nekih pola grama,i predložio da se roknemo (inače,moj tadašnji dečko-Saša nije znao za ovo) Posle prvog rokića nisam mogla da izvalim šfle, ali bilo mi je extra! Svaki sledeći put sve bolje...
Inače, sa Sašom-pored koga sam provela 3 godine svog života-tada nisam komunicirala...raskinula sam sa izgovorom da nije on za mene...
Sećam se kako smo se pomirili...
Otišla sam sa drugaricom do Platoa... Oni su "radili" u studentskom parku... Naravno, odmah sam snimila Sašu, koji mi je sam prišao. Otišli smo u neki ulaz da se uradimo...i opet,i opet.... Tada je između nas prvi put spomenut raskid i zašto se to desilo....Ja sam i tada znala da nas dvoje nikad nećemo uspeti...to sam jednom prilikom rekla i drugarici....
Vratili smo se u kraj...doradili...Prvom prilikom kad smo ostali sami pitao me je za još jednu šansu. Dala sam mu je. Sada se kajem... Ne zato što sam sa njim spavala po ulazima kad nije imao gde, niti zbog toga što se kasnije opustio previše (objasniću drugom prilikom).. Kajem se što sam dozvolila sebi da ga toliko zavolim,da se ne odvajam od njega NIKADA, a sada, otkad je u Zabeli patim...i ne znam da li će to ikada proći... Nastavila sam da se radim... Punom parom...I kao da sam otkrila novu igračku... Sada znam, a znala sam i tada samo nisam želela sebi da priznam... Htela sam da se radim ! Nema tu nekih spektakularnih događaja. Danas se i ne sećam,i li veoma slabo, šta se tada dešavalo. Znam samo da Saša 2001 odlazi u vojsku a ja na svoje prvo bolničko lečenje u Drajzerovu. Rešila sam da kažem mojima kako bi mi pomogli. Sećam se da ćale nikako nije mogao da prihvati, nazivajući moju narkomaniju "adolescentnom krizom"...Kevi je bilo dosta lakše da prihvati i razume.
Ali đžabe !Jer sam ja nesvesno još pre nego što sam otišla sam uštekovala pare za ter...I svo vreme dok sam bila tamo sam znala da ću se prvog dana kad izađem uraditi.Tako je i bilo. I nakon što sam se uradila izađem u šetnju krajem i sretnem Sašu koji je zapalio iz vojske kada je saznao da sam ja u Drajzerovoj !Naravno i on je bio urađen... Iako su moje misli bile tipa samo još danas i neću se navući...navukla sam se vrtoglavom brzinom ponovo...
Saša je pao u septembru.... Čekala sam ga dva meseca, i bio je najbolji dečko koga sam mogla da imam....Zimu smo proveli kod njega, sve dok on nije saznao sve o mojim ispadima, iskalio se na dedi,i tada ga izbacili iz kuće... Naravno,kako smo se više radili tako smo se više svađali...To su bili dani spavanja po ulazima...provođenja vremena na ulici. On je imao hiljadu poternica, ja pokušavala da mu pomognem na svaki mogući način... Tako je prolazilo vreme...zbog razmirica sa mojima i odlučila da živim krja njega...na ulici...
Nakon određenog vremen moja keva (kako sam bila maloletna) je prijavila moj nestanak,i nakon određenog vremena murija naš je pronašla na nekom betonu u neizgrađenoj kući na Altini...Meni pronašli kradeni fon(jer su nam tada takve stvari bile preokupacija), uhapsili nas. Njega zadržali zbog silnih poternica a mene pustili.....Saša ide za Padinjak a ja drugi put u Drajzerovu....
Kada čuje da sam tamo, pobegne iz Padinjaka...
Samo da dodam da smo se ovih godina otprilike verili.. nakon mog izlaska iz Drjzerove Saša je bio skroz u fazonu da se ne radimo...Jednom prilikom išli smo nekom drugom da završimo,i ja sam zapela da uzmemo (samo na nos)...on se durio durio, ali je na kraju i on uzeo...
Sledi jedan divan period, radile su se gajbe bilo je keša,i sve je bilo ok sve dok nisam ponovo zajebala...
Pomagala sam ortaku da se uradi na krovu jedne zgrade, uzela i ja...Saša je naišao, zatekao me sa ganom u ruci,i i on počeo opet da se roka...
Opadalo nam je poverenje jedno u drugog, i jednoga dana sam i prvi put od njega dobila batine, jer je mislio da sam mu se uradila iza leđa...
To je bio kraj. Ne zvanično, jer sam mu oprostila. Ali svađe su se nastavile....
Uskoro je on opet pao, odveli su ga u Zabelu... Opet me je ostavio samu...
Srećom, znala sam ja da se snalazim i sama...
Sledi plejada likova... Manje više nevažnih... Ljudi koji su mi naneli zlo... Zli ljudi... Ali o tome neki drugi put... Razbojništva, otimačine po ulici, radili smo gajbe...Morali smo nekako da se snalazimo za kintu...
Nakon što je Saša pao, ja sam se viđala sa jednim likom koga sam upoznala u Drajzerovoj....psihopata... Jedne večeri, odvaljeni krenuli smo u delo, kako bi imali buro za sutra. Bili smo u mom kraju, delu koji vrvi od pandura...i pali smo na delu. Došli su da nas pokupe meni dobro poznati panduri devete stanice. Dosta su nas cimali, ja sam se kao i uvek pravila da ništa ne znam...to je trajalo. Zatim su me prebacili u CZ, iz kog me je izvadio advokat (po službenoj dužnosti) za 48 sati. Nikola je zadržan,j er su ga na prepoznavanju prepoznali za još pet dela...Hvala mu jer me je zaštitio, i ispao fer...
Mene u devetoj imaju za još dva oteta telefona. Te slučajeve čuvaju u fijoci, i čekaju me na zicer. Ima tu još padanja, informativnih razgovora i sl.,ali o tome malo kasnije...
Nakon ovog perioda sledi jedan veoma mutan period, koga se slabo i sećam...dosta ružnih stvari, metadonska, trodonska skidanja. Nekako, nakon Sasinog padanja, ja sam ostala sama. Naravno tu je bila moja dobra drugarica i jos neki ljudi, ali novca za pajdo nije bilo.Tu dolazi onaj loš deo...
Recimo da sam bila sa svakim tipom u kraju kome sam se svidela a za koga sam znala da će mi obezbediti pajdo... U principu sada kada razmisljam o tome i nije mi toliko teško palo jer nisam zvanično bila kurva nego sam jednostavno to radila na svoj nacin...Nije bitno kolko ih je bilo, ono što je bitno je da me je boleo kurac za svakog od njih.
Čast pojedincima, a sa tim pojedincima sam uglavnom imala krivicna dela...
Preskocicu deo sa mojim dilerom i neprijatnom situacijom koja mi se desila sa njim,(čitaj-silovao me je)...
Sve u svemu drugarica i ja svo ovo vreme manje više(više) forsiramo hors u maxsimalnim granicama.Živela sam kod Marka mog tadašnjeg i sadašnjeg dečka, takođe dugogodišnjeg narkomana (12 god.-sad je mrtav)
Tog jutra (sećam se kristalno bila je subota), on je radio i ustao je za posao...Ni dan danas nisam sigurna šta me je probudilo, u svakom slučaju, kada sam otvorila oči on nije bio kraj mene,i čulo se suštanje vode u kupatilu... Krenula sam da zapalim cigaretu... Predpostavljate nije bilo upaljača. Brzinom svetlosti iskonstruistala sam situaciju u glavi,i jurnula prema vratima kupatila...Zvala sam ga i zvala, nije se odazivao. Pokušala sam da otorim vrata, međutim to nije bilo moguće. U toj situaciji (kako smo živeli sa njegovima) bila sam prinuđena da pozovem njegove. Njegov otac je razvalio vrata,i imali smo šta da vidimo...On na podu kupatila u nesvesnom stanju, krv oko njega (u mom srcu nekontrolisani strah). Izneli smo ga iz kupatila i odneli u sobu...
Čudno je to, ali ja sam u takvim situacijama (ovo mi nije bila prva u životu, ali s mogućnošću da bude najfatalnija), veoma pribrana i smirena, što me naravno stigne kasnije..
Nego da se vratim događaju. Smestili smo ga u krevet... Počeo je da plavi... Verujte,mislim da sam mu roknula so i vodu minimum 5 do 7 puta. U jednom trenutku,kada sam ga okrenula na stranu lice je počelo minimalno da dobija boju,i njegova majka daje predlog da ga pokrijemo ćebetom i pustimo da odspava. NE...NE NIKAKO!!!! On je počeo da krklja, i kako sam videla da so i voda ne pomažu, ostala je samo hitna pomoć... Verujte, zvala sam ih dva puta, jedva su i smilovali da dođu.. Za to vreme, ja sam se svo vreme trudila da mu pružim prvu pomoć, masiranje srca...itd...
Najzad, oni su došli,i nakon 20 minuta natezanja sa njima odveli su ga na VMA.
Preživeo je zbog elektro šokova, i minuti su bili u pitanju...
Ja sam postala svesna situacije tek kada su ga odveli, jer ponavljam, ljudi su overavali u mojoj blizini, ali su se budili barem nakon treće doze soli i vode....
Od tada-minimum deset ljudi koje znam iz svoje narkomanske karijere je mrtvo......
Sledeća situacija- jedan od dana kada sam po ko zna koji put razočarala i prodala porodicu.
Upitanju je bo prsten...star stolećima neprocenjive vrednosti. Pogađajte za koliko sam dala ovu, generacijama čuvanu vrednost...
DVE HILjADE DINARA !
Da li da se čovek nasmeje ili zaplače ? Zavisi od čoveka...
Do jutra ničega više bilo nije....
Usput, iste noći, iako sam uveliko pila largaktil, uzeh od bivšeg dečka i metoten..Znate onu konstantu laž-možda mi ublaži krizu.
Smešno.
|
komentari
Zvacu te ja kada budem imao koku da se igramo sa carapicama i vezujemo,
salim se ja bre imam 30 god nisam toliko lud da uvaljujem decu u probleme.
Ne bi dao klincima ni travu a kamoli prasak, nema sile.
Drugo kazes da ja zelim da se prema meni ponasa nekonezno. Ja nisam neko koga ce majka za ruku da vodi na lecenje te faze sam prosao. Sada sve zavisi iskljucivo od mene i prema tome sam prema sebi se ponasam onako kako mi prija i kako mislim da treba nema tu ni nezno ni grubo. Nema ko ni da me mazi ako uradim dobro ni da me grdi ako uradim lose. Prema tome podela na nezno i grubo ne postoji.
2-3 dana nedeljno jedem ribu, i morsku hranu, ostalim danima teletinu ne masnu i piletinu. Nista od toga ne goji a i prirodno nisam takav takav da mogu da nafuram kilazu.
Kada sam se bas drogirao heroinom onda sam dosta smrsao i kada sam poceo sa terapijom onda sam se za prvih 2 meseca ugojio 5-6 kg i onda sam tu stao. Svaki put kada bi se malo ugojio vise osecao sam se lose. Posle sam dobio jos jedno 2-3 kg kada uradim koku jer ne jedem po 24 h ali onda 3-4 dana se prezderavam i non stop mi se jede nesto a to ustvari nadoknadjujem izgubljeno ali uvek jos malo ode preko po 500-600 gr i to svaki put tako. Znaci kada uzimam belo sutradan ili prekosutra kada se probudim ne razmisljam kako da ga kupim ponovo nego razmisljam kako da nadoknadim ako sam nesto izgubio.
Ali desava se i jedem poneka i nesto sto bas nije dobro. Pre neki dan sam se prejeo Kranjskih Kobasica. Jos da sam imao Haineken ali me mrzelo da idem da kupujem. Ali to retko vecinom jedem stvari koje nisu stetne zbog hepatitisa.
Verovatno HCV ne dozvoljava isto da se ugojim ali stvarno nije potrebno. Pijem zato i vitamine Natural Wealth Ultra ABC i Ecomer. Znaci od toga se covek stvarno oseca bolje. Naravno mora da jede voce ne samo vitamini u tabletama.
A ne misliti on se odvikao sada ce odjednom da mu se svidjaju normalne stvari sada ceda se interesuje za normalne stvari, ne one ce ostati mozda nezanimljive kao sto auto ili ti se svidja ili ti se ne svidja ne mozes ti sada skroz da promenis sebe u tom smislu da ne znam ako sam voleo plavuse a ne crnke ili obratno da promenimdajem, primer, ne moze. Mozes da pokusas i da silis sebe ali kako to izmeniti, kao da te zanima pozoriste odjdanput a bio si srecan u bioskopu recimo ili na drugim mestima. Neke stvari se nikada nece promeniti iako si ih zavoleo u periodu zavisnosti ili pre toga a ljudi ih povezuju za zavisnoscu od heroina one sa time nemaju veze. Ali oni misle to sada ima veze sa time i teraju te da to promenis i osudjuju ako ne nameravas jer ne razumeju...
Ja na kraju krajeva sebe nimalo ne krivim za to sto sam radio.
Ne zhalim zbog svojih greshaka....na njima sam mnogo nauchila...
A ko hoce da hejtuje,slobodno nek zaobidje moju prichu....