Evo ja cu ti reci: primetila si to odlicno! I na lecenju nema oceva, samo majke. Poneki otac se pojavi nekoliko puta na pocetku lecenja, a onda prepusti majci da se stalno angazuje oko lecenj deteta. Samo majke dolaze na grupu svake nedelje, i to je stvarno vrlo, vrlo interesantno.

Ne bih dalje da komentarisem.

Izvinjavam se, ja nisam shvatio iz pređašnje korespodencije da ste već preduzeli mere za lečenje.... Koliko sin sada ima godina? Što se tiče očeva i narkomanije, tu se iskustvo moje porodice potpuno slaže sa rečenim. Apsolutno. Ovaj prvi je imao i tu nesreću da pored nezrelog oca, koji je nenamerno podržavao njegovu bolest, nije imao majku i nije više živ, a ovaj drugi ima majjku, a i mi smo malo pripremljeniji posle smrti prvog.

Možda bi se muž više zainteresovao kada bi pročitao priču nekog oca... možda bi to mogao neko da napiše i da stavi na sajt

E dragi moji,moj jadni utac je mrtav vec 3 godine......Majka moja je pokusavala samnom sve vrste lecenja on je uglavnom bio na distanci.....Kada je sve prvrsilo meru sa moje strane,izolovao me je i prepustio samu sebi.....Jos uvek mi nije jasno sta je bilo presudno,da li njegovo pojavljivanje i ulazak u moju bolest ili pucanje mozga do te mere da je pobedio zivotinjski instikt za prezivljavanjem...Ne znam,mozda je razlog sto ne zelim ni da se secam!!!!!
Moja prica je tragicna(nazalost jos nisam u stanju da je ispricam),VAZNO je ovo danas!!!Ja sam pobedila h. i znam da je moj otac tamo negde sretan,zbog mene...Zao mi je sto ne moze da vidi svoju jedinu unucicu,zao mi je zbog mnogo toga.......
Ko procita ovaj post shvatice izmedju redova SVE....

Izvini Jano, stvarno nisam znala da ti tata nije više živ. Stvarno mi je žao.

Mislim da ocevi, u ovim situacijama, jednostavno NECE da budu ukljuceni! Zasto, ne znam... Zasto bi njih vise boljela istina o zavisnosti od majki, brace, sestara...
Evo, moja situacija... Moj otac je za bratovu bolest saznao nesto malo kasnije od nas (mene i majke). Vjerujte, lakse bi mi bilo da uopste nije ni znao jer samo je otezavao! Vikom, kritikovanjem, ljutnjom... jer, pobogu, sinovi njegovih drugova su uspjesni fudbaleri, dobri djaci, poslusna djeca, a njegov sin je bolestan! Necu duziti... Uglavnom, borba izmedju dvije vatre... Sa jedne strane, bolest mog brata i borba za njegovo zdravlje... sa druge, otac i njegovo smirivanje... Ping pong...
Prvi put kada je skupa trebalo da odemo kod ljekara, moj otac nije imao snage... Majka i ja smo isle sa bratom... Na prvu terapiju, moj otac nije imao snage... Na prvi dogovor za odlazak na lijecenje, moj otac nije isao jer nije imao snage...
I nakon godina i godina borbe, on nema snage da prica o tome... Prebacuje kanal na kojem se govori o narkomaniji, ne cita tekstove o tome...
Ali, sada kada je sve krenulo na bolje (brat je na lijecenju, zadovoljan, uporan), otac je tu za posjete, za hvalisanje kako je brat dobro...
Kada se majka i ja vratimo sa porodicnih terapija (sa porodicama ostalih zavisnika), otac nikada ne pita na sta nam je ukazano (vec mu kao djetetu poturam da procita, podvucem najvaznije...), vec kako je brat, treba li mu sta...
I opet, ping pong. I mislim da se to nikada nece promijeniti! Jer on, jednostavno, nece imati snage...
Kao sto je otac Branislav rekao:
"Nemam problem sa narkomanima, vec sa njihovim roditeljima".

Toliko od mene...

Pitala sam svog oca sta on misli o tome. Rekao je da je to razlog sto ocevi zavisnost dece shvate kao svoj licni poraz i sramota ih je. Kaze da su zene drugacije i da ce majka mnogo lakse prihvatiti svaki poraz svog deteta, jer su majkama deca uvek najbolja na svetu. Da ona imaju i prirodno jaci nagon da se bore za potomstvo, i da u kriznim situacijama sve drugo postaje manje vazno za njih. Moj tata je ucestvovao u oporavku deteta njegovih prijatelja.Kada je otac tog momka pobegao za Beograd da ne bi morao to sve da gleda, moj ga je vodio u setnju i provodio vreme sa njim, tako da mu tema nije strana. Kaze da mu je prijatelj rekao da ne moze ni da razgovara sa sinom o tome. To se nekako slaze sa Pepeljuginom pricom. Mada je opet ne shvatam najbolje.

Ne znam, toliko puta sam pokusala da razumijem. Da li takav odnos roditelja (u ovom slucaju oca) moze imati veze i sa nastankom same bolesti?! I da li ikada razmisle o tome... Cute kad je bolestan, cutali su i kad je bio zdrav! A cutnjom se dijete, cini mi se, ne vaspitava.

I da li se, kako je rekla jedna majka, i roditelji pokrecu samo onda kada dotaknu sopstveno dno svoje suzavisnicke borbe?

U podizanju moje djece muz je prolazio kroz nasu kucu.Radio je, ja nisam u pocetku dok su bili mali.On je radio ja sam,naravno,imala vise vremena,on se druzio ja sam kucna varijanta,dobra domacica koja od jednog dinara napravi dva,uvijek jaca za sve prelezane djecje bolesti,uvijek tu za sve...I tako se napravi model one jake,od njega uvijek jace ali,pobogu ne i vaznije.Zaposlim se,ne birajuci posao jer je trosio i otkad ga znam imao dva dana i onda nastupam ja.Uzgred ga edukujem da se posveti djeci,da prica sa njima jer ih on voli zar ne?I tako prodju godine a iz mene povremeno iskulja bijes od natalozenog nezadovoljstva a on bude mek kao pamuk,pa onda vremenom ljut kao ris...Cuvam porodicu,svoju dragu djecu koliko god znam i umijem.Pravdam ga i pred njima i pred sobom jer on nas voli...VELIKI TATA ipak ne postaje PRAVI TATA
Onda sin udje u problem sa drogom,prolazi vrijeme do pravog saznanja,onda nastaje dugogodisnji HAOS.Ja i cerka se borimo svim silama za njega (dugo pogresno bar sa strane roditelja)i na kraju lijecenje koje je evo krenulo Bogu hvala i dobrim ljudima.Skoro pet mjeseci i jos puno su ispred njega i nas...
Ali isplivavaju stari nerijeseni problemi i neslaganja u misljenju muza i mene.On bi za njega zivot dao,on jedva ceka da ga vidi,nosi mu slatkise,cigaretice i sokice,bebuni i mazi sina od dvadeset devet,a nije kad je trebalo...On bi ,kaze zivot dao za njega a ja mislim da se zivot za zivot ne moze dati,zivot se pruza i omogucava i dalje VELIKI TATA ne umije da bude TATA.Razbolio se bar onoliko koliko ja zdravstveno ali njega,svakako,vise boli.Investiram sinovo lijecenje i kiriju ali ja sam takva a on...
Na roditeljske grupe ne ide,cvrsto vjerujem da bi on samo pricao svoju pricu i ja zbog sebe,svoje snage i najace energije koju imam zajedno sa cerkom i koju mi tamo ne bi razbijao,pristajem na to.Ja sam tako pristajala na sve samo da "NORMALNO"zivim, da budemo zajednica i dan danas vjerujem uludo da mi je tu mjesto.Cesto krivim sebe za sve uzaludne godine,vjerujuci da ce mi nepismeni nesto procitati.I da se iz toga izvukao i rdjavi lanac koji je vezao mladost moga djeteta za najvise zlo na ovom svijetu.Doktor mi je rekao da nema pravila ali ja znam svoje pravilo po kojem sam ja kao zena zivjela a kao majka htjela nadomjestiti paznju,njeznost,sve sto treba djeci....Imam snage kao lavica i vjere u svoga sina i tu crpim snagu ali kako promijeniti nekog ko to nece?

Samo sam htjela objasniti kako je neko spreman a neko ne...Majke su jedna a ocevi druga polovina.Ono izmedju ih ili spaja ili dijeli a najvise je bolno za djecu i onog koji to zna!

gresite ima i oceva
ali nije vazno ko se vise trudi vazno je izleciti dete
a uvek jedno teze shvati da mu je dete narkoman
vazna je i pomoc ostalih clanova porodice i familije
ne bih vise jer tek sam smestio dete na lecenje pa ne bih
da komentarisem dok ne vidim sta ce dalje biti
a zahvaljujuci ostalim clanovima nismo cekali da dodje na heroin bar se nadamo
samo moj je savet ako imate dete ili nekoga ko se drogira samo u zajednicu jer sve sto sam procitao i cuo od narkomana se svodi da bez zajednice nema izlecenja
i izolacija od aktivnih narkomana
neka BOG pomogne svakog ko zeli da se leci i ljude koji im pomazu u lecenju

Drago mi je da se i jedan otac ukljucio na nas sajt. Naravno da nije pravilo da se ocevi ne ukljucuju u lecenje, ali vidite da razlicita iskustva govore da to nije okoliko prisutno koliko bi trebalo da bude. Ako nije problem recite nam od koje se psihoaktivne supstance leci vas sin?

mislim da je spid i alkohol i kocka
jer nikad ne smijete biti sigurni
vreme ce pokazati

ja samo mogu da dodam na svu ovu pricu da se i moj otac slicno ponasao za vreme lecenja moga brata.jednostavno se povlacio u stranu i ponekad mislim zalio i sam sebe zbog svega sto se desilo.nikako nije mogao da se pomiri sa cinjenicom da mu je sin narkoman.kada je doslo vec ono najgore malo se trgao ali mislim da se ni danas nemoze pomiriti sa tim i prihvatiti to kao takvo.moj brat je na lecenju,i pricamo mi svi zajedno o tome,sta dalje ,kako izmiriti sve dugove izaci iz tog zacaranog kruga,kakonjemu pomoci dalje,ali on jednostavno nije toliko jak,strah je u njemu ,imam utisak da se nebi snasao u celoj toj prici da nije nas koji smo tu da im pomognemo.donekle ga i razumem,pa onda se nekada zapitam odakle meni tolika snaga,majci,ali sada se vidi neko poboljsanje sto se tice i njegovog razmisljanja o svemu tome i samog odnosa prema stvarima koje su se desile .sada ga vise nije stid ,sada je konacno shvatio da mora da bude tu da mu pomogne,da pomogne svima nama ,jer bez podrske i drzanja jedno uz drugo nema nista.pozdrav za sve.

E pa Mirza brate,to sto si napisao da ja nemam nikakvu zelju za izlecenjem,i da si ubedjen da koristim vremenom jace droge varas se!!!Zato SISAJ KURAC MAJMUNE!!!!!!Majka mi je vec dovoljno odlepila,a ti je sad jos prosipas neke price,pa alo imas li ti mozga majmune jedan????Gledaj svoja posla i neseri vise po ovom netu!!!!To ti je moj odgovor na sve ovo,ja sam djavola prosao i nemam nameru opet da se igram sa njim!!!!Pazi sta pises i o kome,jel nemas pravo na to!!!!DUKA

majka ti je odlepila zbog tebe bezobrazni duka
ti si nevaspitan i smem se zakleti da koristis droge i to ne povremeno
cini mi se da procita da si bio poz na travu
a ponasanje ti je skolski primjer narkomana
idi dete leci se zbog sebe jer ubices i sebe i majku i ko zna koga jos

Duka, niko ovdje ne zeli da naudi nekom! I nije u redu da psujes!!! Ovdje je Neko zelio da pomogne tvojoj majci koja je, kako je sama napisala, uplasena! A odgovor na necije pitanje, svakako, nije mijesanje u tudji posao!
I svi cemo biti srecni kada nam bude rekla da je sigurna da si ti dobro! Jer, kad ti to budes, bice i ona!!! A ona sada, cini mi se, nije!

Duka brate i ja sam bila NARKOMANCINA...BILA i sada ponosno kazem nisam vise...Nanela sam mnogo bola i zla svojima,o sebi da ne govorim....Ne junaci se previse....Iz svake tvoje reci je onaj suludi bes,koji pravi-to samo mi znamo KO!!!!!!
Apstiniram 2,5 godina....i jos sam obazriva....Nisi fer prema nama ovde....Svi imamo odredjenu muku,a tvoje nerazumevanje nase zelje da pre svega pomognemo TEBI i TVOJOJ MAJCI,samo potvrdjuje da si bolestan......Budi musko pa kreni....Niko nije umro od krize,umire se od horsa....Sta ti je covece???A ti ako nisi pun,onda si u teskoj krizi....Mene ne mozes da zavaras psovkama....

STOP.
Ako nastavite tako moraću da vas banujem. Pisanje na sajtu nije test na droge da neko može sa sigurnošću da tvrdi na osnovu komentara da je neko narkoman ili ne. Duka ima 16 godina, ili već 17, a u tim godinama eksplozivne reakcije i ovakav vokabular su česta pojava.

Pisanje na ovom sajtu takodje nije šorka sa ortacima ispred dragostora i niko nije rad da čita ovakve psovke. Ako si pogođen i uvređen Mirzinim komentarom zašto nisi pokušao da mu odgovoriš argumentovano? Šta si postigao sa ovim Duka? Istresao si se pa ti je lakše? Hoće li biti lakše i tvojoj majci dok ovo bude čitala?

Baš sad gleam na RTS2 film Ključevi od kuće, gde u bolnici za retardiranu decu jedna majka pratilja kaže jednom ocu "Kako je retko videti oca ovde. Ovaj prljavi posao očevi obično ne mogu da podnesu!"

Samo da razjasnim što se Dike tiče, nije mi bila namera da nekog "razotkrivam", ali cela situacija malo smrdi: ćutljiv, izlazi po kafićima, nervozan... sve što sam hteo je da pojačam budnost njegovih. Najmanje što im treba je da su bezbrižni jer je njihov sinčić samo na travi i to ponekad. Ja verujem da on ne koristi heroin sada, ali definitivno je na najboljem putu da mu se vrati. Sama terapija u Drajzerovoj ne rešava problem u glavi, a on nas je ubedio da se ni on ne bavi time. Ako je neko povređen ovim mojim pisanijem, neka bude povređen. Ja ovo pišem iz najbolje namere.

To je klasicno kada patis sto ne mozes da se izdrogiras, danima planiras, kombinujes, ja sam tada pusio po 2 pakle cigara a slabo jeo. Propadao sam od planiranja kako da se odradim. Na pocetku jos, da sam tada bilo bi mnogo mnogo bolje. Dobro tada je bilo samo heroin da se nabavi i kokain kada stigne na vreme tek su pocinjali ekseri. Sada hemikalija koliko hoces pa ljudi to uzimaju kad su na blokatorima, spid, kokain-fleksa i kreda prilicno cist sve jeftiniji. Mladi imaju veliki izbor od cega ce da propadnu. Pre je bio samo razarajuce cist heroin(100 maraka gram) od koga je kriza ludilo bila.

DUKA ZDRAVO!!!nemoj biti tolko besan . to je samo neko misljenje.a ti dokzi majci da nije tako nemoj pcovati bre!!uzivaj u zivotu i zelim ti sve naj naj.

Zaista nema potrebe da se izvinjavate Libra, jer ovo je sasvim normalna reakcija u njegovom stanju. Sto se tiče rečnika i to je ok, ni moj u njegovim godinama nije bio bolji.

Psihijatra neću da komentarišem.

Voleo bih da se Duka uključi u diskusiju, mada ce mu biti malo teško zbog vas. To morate da razumete. On je zatvoren prema vama, ali nije zatvoren prema svojim prijateljima, koji mu uzgred rečeno ne mogu pomoći. Mislim da ste dobro primetili da je ovo osnovni problem, i da ne tome treba poraditi.

Jako je dobro što ste bar vi svesni problema, ali bi bilo još bolje kad bi imali pomoć muža. Sigurno ste ga dosta puta podsticali da se uključi u problem. Pozovite ga da pogleda fotografije dece koje je Vaskrsija jutros okačila (http://www.nikad-heroin.com/index.php?option=com_myblog&show=N-N-N-N-N-.html&Itemid=129).

Sve ovo je samo početak njegovog lečenja. Samo apstiniranje ne rešava problem, on mora imati nešto što će prevagnuti u njemu na drugu stranu, a to zahteva veliki trud i njegov i vaš.

Srdačan pozdrav,
Mirza

postovana Kristina ja malo shvati ovaj prekor i meni da je upucen
ali mozda sam malo nestilski nastupio iako mislim da treba biti
jasan i reci glasno da se mora biti obazriv i ne verovati deci koja imaju problem sa drogom jer to je jedini nacin da im se pomogne
od verovanja da su sposobni da sami rese problem nema nista
jer da mogu sami nebi ni imali problem
meni je pomogao neki komentar jedne majke neznam ni na kojem sajtu gde kaze da je postavila uslov ili lecenje ili napolje
kad je pristao na lecenje nisam cekao danima ni verovao da moze u lokalnom centru da se nesto ucini nego samo o odmah u zajednicu
mislim da je bolja bilo koja zajednica jer prvo ga odvoji fizicki od sredine a i vreme ucini svoje
a ja sam znao za sto se borim
samo neznam gde sam pogresio da se nama desi ovo zlo
a borim se za najlepse i najbolje dete na svetu
za najlepsi osmeh i za svoga sina na koga hocu da budem opet ponosan i da znam da ce i on meni pomoci kad ja budem trebao pomoc
za bilo kojeg roditelja sam uvek spreman da razmenim svoja saznanja jer dosta sam procitao i obisao neka mesta /marjanac u rep srpskoj/i razgovarao sa nekim koji se lece u drugim centrima
znam da je mnogima novac problem ali dijete je vaznije od zivota i novac se uvek nadje
zato je bolje ranije sve ucinit da ide na lecenje a ne cekati da se padne i financiski i psihicki i da nema izlaza odnosno da se tesko vidi izlaz
da mozemo deci pomoci lececi ih kod kuce ne bi ni imali problem jer ne bi ni bili bolesni i uzimali drogu
a mislim i da oni shvate ko su im pravi prijatelji tek kad odu i kad vide sta im znaci porodica i ko su im pravi prijatelji

Ovo sto svi spominju da roditelji postavljaju deci uslov da se lece ili napolje mogu da kazem da sam protiv toga. Jer roditelji moraju prvo da razmisle i da prezale svoje dete pa tek tada da mu postave uslov. Znam neke koji su izabrali da odu iz kuce. Roditelji su ih trazili posle nekoliko dana i vratili ih kuci u jos gorem stanju. Sigurno postoji neki bolji nacin. To uslov ili ulica su i U Zavodu za Bolesti Zavisnosti preporucivali mojoj majci 2005, samo sto ja imam svoj stan pa ne mogu da me izbace niti da mi uzmu mobilni niti da postavljaju uslove. Kazem da sam ziveo sa njima sam bih otisao tada posle tog saveta i verovatno crkao u nekom kanalu. To je bio novembar. 5 dana posle toga sam krenuo na svoju inicijativu na prvo od 3 skidanja Metadonom u Endo-Topu koja me nisu izlecila ali su kupila vreme do sledeceg proleca kada sam se izborio za Metadon.Posle Metadona sam bih se posle nedelju dana vracao na heroin sem kada sam ugradio implant tada mi je trebalo 2 meseca dak nisam uzeo drogu ponovo. Na prolece sam ponovo sam pokusao da se skinem. Jos se i da danas secam da sam otisao na nekoliko dana kod keve sa zalihama Metadona kupljenim na crno i kutijama Trodona Retard od 100mg to su tablete. Bio sam 20 dana kod keve i smanjivao dozu Metadona pa presao na kraju na trodon da bi se skroz spustio. 3 danja sam posle jos bio u kuci posle spustanja i shvatio da me heroin ponovo vuce tada sam rekao majci ne vredi ovako ovo je stoti put da se skidam krize su bile sve gore,nekada sam se po pola sata drzao za srce tokom skidanja, morao sam da se savijem da bi izdrzao bol, a Bukelic nece cetvrti put da me skida a pitanje je dana kada cu se ponovo navuci kada izadjem napolje nego odah ja sutra u Dom Zdravlja da trazim Metadon to je moje pravo. Bukelic je prvi put govorio kada sam dosao da sam za Metadonsko Odrzavanje odavno. Secam se keva daje sa grimasom na licu rekla pa nema sanse da ga dobijes jer su ti rekli deset puta idi na ulicu drogiraj se mi ti Metadon ne damo. Sve sam lepo ispricao mom lekaru opste prakse i odmah mi je prepisao 2 kutije Metadona na recept stim da ne dolazim vise po Metadon dok ne donesem izvestaj od psihijatra. Podigao sam lekove i otisao kod psihijatra koji me je prvo slao u Drajzerovu i svuda ali je popustio kada sam sam poceo da ga molim da me ne osudjuje ponovo na heroin da sam se taman skinuo i da cu pravo iz ordinacije otici kod dilera ako ne dobijem Metadon. Covek nije znao ni kolikoda mi prepise pa me je pitao. Nisam hteo da preterujem i rekao sam 20 puta po 50 kapi dnevno, posle 2-3 meseca sam uskladijo dozu na 120 kapi dnevno i na njoj sam dan danas. To je neka standardna prosecna doza koja bi trebal;o i po mom misljenju skida svaciju krizu i taman je dovoljna za 24h. Da je majka isla samnom mozda bi dobacivala neko svoje vidjenje pa ne bi uspeo da iskukam svoju terapiju. Secam se da sam se sav tresao od straha da nece da mi prepise lek da nisam psihijatru dao da dodje do reci.Neprestano sam ga molio i ubedjivao. Na kraju je zapisao Dijagnoza F11.2 Metadonska Terapija 2puta po 60 kapi dnevno kontrola za 6 meseci, svakih 6 meseci idem na kontrolu sada i kazem samo poslao me moj doktor da mi se produzi terapija.Kada sa tog proleca izasao od psihijatra secam se da su mi suze od srece kapljale na izvestaj. Kada sam izasao na ulicu bio je kraj maja lepo vreme ja sam imao utisak da drzim u ruci magicni lek za izlecenje a ne izvestaj od neuropsihijatra na kome pise Metadonska Terapija. Onda sam poceo da skacem i da se derem od srece, ljudi su me samo gledali misleci sta mi je. Da sam ziveo sa svojima tada i da su me izbacili pa gde bi ja sada bio. Razmisljamm koliko je roditelja mrtve dece poslusalo ne znajuci sta ce od muke ovakav savet. Ta recenica Ulica ili Lecenje to je pogubno i verujte to samo u Srbiji savetuju tako, jer kod nas je najstrasnije lecenje od svih zemalja. Na nekoliko mesta sam procitao a i Bukelic mi je rekao bar 2 puta da mozak najvise strada u krizi. Mora da postoji neki nacin da deca odu na lecenje dobrovoljno. Lako je lekarima da pricaju da li bi svoje dete izbacili, nego im prepisuju meslon, metadon i trodone, jure veze po apotekama, znam to provereno.

Siguran sam da to nesme biti pravilo, ali znam slučajeve kojima je pomoglo. Jedna od njih je naša Jana. U svakom slučaju, roditelj mora jako dobro poznavati svoje dete da bi uradio nešto tako, u protivnom katastrofa.

Jel ima neki filmovi za download na sajtu, cini mi se da sam ih video.

Vlada ako si mislio na audio i video spot, to imas u kategoriju: DOWNLOAD. Ja nisam videla neki drugi film za downloadiranje na sajtu.

Na forumu u kategoriji linkovi se nalaze filmovi

Kakav je ovo gremlin kod mog imena kada se ne prijavim?

Strasni gremlin koji napada ne registrovane clanove!

Draga mama libra, nadam se da ste shvatili koliko je teska nasa bolest...Vas sin sinoc je bio u teskom neuracunljivom stanju...To je normalna pojava,kod nas zena se desava da imamo i napade histerije i sl.sto opet ima veze sa nasim libidom...Tako da njegov izliv besa predpostavljam nikome nije tesko pao,a najmanje nama koji smo sve to prosli ,mozda i gore....Vazno je da kada se smiri sednete i popricate sa njim.Vec sam pisala da su meni pomagale ceduljice.Ja sam pisala sta treba da radim,kada sta da radim i td...Mozda jos nekom pomogne,ali ipak najvazniji je razgovor ...Sedite skuvajte kafu i pricajte...U takvim stanjima to je potrebno...Samo napred i pozdravite sina!!!!

Neznam sta kaze statistika ali moj otac je uvek bio uz mene i njegova podrska je uvek bila jaka i stalno prisutna. Cak sta vise uvek sam sa njim lakse pricao i mislim da mi je on vise pomogao u nekim trenutcima nego majka. Nekazem da majka nije htela da mi pomogne pre ce biti da nije znala da na pravi nacin pomogne. Mnogi roditelji nesvesno otezavaju situaciju tako sto neke stvari rade na silu. Gospodja Libra kaze da redovno testira svog sina duku pa kaze za dve nedelje dva testa i tom prilikom je pozitivan na travu a nezna da se trava zadrzava u organizmu od 20 do 30 dana. Ako pije naloreks onda se nemoze drogirati opijatima i to je dobro. Ali ici u kafic i prati ti ga to lose utice na njega. Ako gospodja poznaje svoje dete kao sto verujem da ga poznaje onda je dovoljno da ga dobro pogleda kada se vrati iz grada i sve ce joj biti jasno. A jos ce joj biti jasnije kada vidi kad je ustao i kakav i koliko jede. Roditelji NIKO NEMOZE SAKRITI DA SE DROGIRA .AKO STE VI INFORMISANI I ZNATE STA DA GLEDATE I STA DA TRAZITE VASE DETE CE ODMAH BITI PROVALJENO I ODMAH TREBA DA REAGUJETE. Vi ste ti koji treba da se naoruzate znanjem u toj teskoj borbi.Represivnim metodama nista necete postici. Kako objasniti da ljudi koji provedu godine na robiji kada izadju prvo sto urade je da se izdrogiraju. Dva moja poznanika su tako umrla. Znaci represija i izolacija ne pomazu. A mislim i da je Mirza previse dao sebi za pravo da savetuje nekoga a da nije kompetentan a pri tom se DUKI obraca sa: ti si narkomancina. Nemoze tako kada bi sve tako bilo lako onda zatvorite zavisnika date mu leba i vode i posle deset dana on je cist. A jos sam i procitao da se od krize ne umire vec od heroina. E samo da kazem da se od METADONSKE krize moze lako umreti i da su mnogi slucajevi zabelezeni a i sam znam neke. U svakom slucaju znanje na prvom mestu a doktori su ti koji trebaju da ga poseduju mada nazalost nije uvek tako. U svakom slucaju zelim DUKI da izadje na pravi put i siguran sam da to svako moze ako mu se pomogne na pravi nacin.

Bivši,

U pravu si, nisam kompetentan, priznajem. Iskustvo vas, bivših zavisnika, ne može niko da ima. To naravno ne znači da mi koji želimo da pomognemo treba da „steknemo“ takvo iskustvo, ali ni da prestanemo da se trudimo oko drugih. Svestan svega toga, ja se opet muvam ovde i nešto pametujem drugima. Nadam se samo da moje pametovanje ne budem nekom na štetu.

Što se tiče Duke, ne bih sad da ovo bude pravdanje, ali prošlo je neko vreme, pa možemo zajedno da analiziramo situaciju. Početni parametri (izvini, ja sam inžinjer) kažu sledeće: Dečko ima problem, iz respekta prema svojima se uključije u svoje lečenje, i apstinira. I dalje nekomunikativan, nedorečen, povučen. Izlazi, viđa se sa starim društvom itd. Oko NG malo trava. Majka se bavi problemom, otac ne.

Da li ovo tebi, koji nesumnjivo imaš ogromno iskustvo u ovome, zvuči kao dobra i stabilna apstinencija. Meni ne. Dobro je što si pomenuo svoje prijatelje koji po izlasku iz zatvora prionu da nadoknade propušteno. Da li bih ja bio u pravu kad bih nekome od njih, u sred te njihove „apstinencije“ rekao da je narkomančina? Mislim da bih. Narkomana na čini sredstvo nego stav, tj. nije problem u samoj supstanci, heroinu ili već čemu, nego u glavi.

Da li sam pogrešio u načinu na koji sam svoje viđenje situacije saopštio? Moguće. Namera mi je bila da tu, po meni ne baš dobru situaciju, pokrenem – dok još ima ko da se pokrene. Zavisnici jesu žrtve – nerazumevanja, nenamernih grešaka u vaspitanju, sistema, okoline...... ali te žrtve počinju da generišu nove žrtve, i tu nema mesta nekom velikom snishođenju. Većini slučaja koje znam, a koji se drogiraju više godina, roditelji su neupotrebljivi jer i njima sada treba pomoć, možda i veća nego samom zavisniku. A roditelji su ti koji najviše mogu pomoći zavisniku. Idu godine, idu živci, ide snaga..... problem se povećava, a resursi za izbavljenje se smanjuju. Zato sam pristalica agresivnijih metoda.

Nemam nameru da ikog ubeđujem u svoju dobronamernost i iskreno se nadam da će se i Duka uključiti u ovu diskusiju.

Mirza

Mirza ne znam da li si otac,brat - ne vazno....ja sam majka...Ja znam koliko boli bespomocnost i nemoc,,znam da sto vise dajes -cinis vece zlo(nesvesno guras SVOJE bolesne i srce i dusu djavolu)....JA SADA-a trebalo je da prodje 5-6 god. shvatim da NISTA ne zavisi do mene...JA NE UPRAVLJAM NICIJIM ZIVOTIMA-ni onim kojima sam podarila zivot.....Tesko je suociti se sa stvarnoscu-prihvatiti bolest kao deo naseg zivota....Ja za to nisam bila pripremljena(kao ni mnogo nas roditelja)...
Danas posle toliko godina lecenja,raznih pokusaja ispitivanja metoda lecenja-samo da vratim ono sto mi je oduzeto, a to je zivot moje dece....shavitila sam da je najvaznija RADIKALIZACIJA...mozda zvuci surovo,ali moje iskustvo je takvo! Sto ranije napraviti rez-prihvatiti stvarnost(koja je ocajna) pre ce doci do izlecenja i brze ce se pomoci zavisniku....Sve ostalo je gubljenje vremena, zdravlja ( o novcu da ne govorim).....

Kod nas u porodici je ista situacija.Majka je na vreme ukazivala na promene i probleme u ponasanju,otac je jednostavno sa sestrom prekinuo kontakt na 5 godina,jer NE VALJA(kao kad seljak na pijaci kupuje kravu,pa kaze da ne valja),a ja mislim da je njegov pogresan stva prema nama opd pocetka u velikom kumovao njenom odmetanju u taj svet.Ima krivice i u njoj,naravno,ali otac jednostavno nije obracao paznju i samo je krivio majku da je nije vaspitala...Jednom je odveo u Drajzerovu i to isao 100 m ispred nje,da ga neko ne primeti sa svojim produktom...Sta reci...Mene kada je sestra nozem ubola u nogu,morala sam peske u hitnu jer on nije hteo da me vozi da ga neko ne bi prepoznao!!!Sada,posle 15 godina njenog staza,od nje nema nista,ruina,pothranjena,samo joj heroin na pameti,svaki ddinar na to dade,sa nama slabo i kontaktira jer je po glasu prepoznamo...

Moj otac je ko zna gde. Znam da je u mom gradu ali ne znam od svoje 13-te godine ništa o njemu. Moji su se tada razveli. Imam 21 godinu i majka mi je i otac i majka. Svaka joj čast. Zahvaljujući njoj sam se izvukla iz problema narkomanije, tu su sudelovale i bake, ali najviše je majka ta koja je bila uz mene. Ne mogu da razumem svoga oca da ga ne zanimam toliko ili šta? Ne znam što me je pravio uopšte kada ga ne zanimam... Nikada nije nazvao da pita treba li mi nešto... nikada, ne zna ništa o meni. Ali kada je takav bolje i da ga ne viđam...

Vidim ,pisala sam 29.maja,a sestra mi je umrla mesec dana kasnije...Jos koji dan,pa 40 dana od smrti...Premotavam film ...Ne zelim nikog da krivim,ali ,opet,najvise udela zaista ima otac u svemu ovome...Ne mogu preko toga da predjem...I koliko god narkomana znam,svuda je problem u porodici,dobro ,u 99% slucajeva...Ako je porodica stabilna,od nje dete nece bezati,a moja jadna sestra je bezala,ona u tu,a ja u sasvim drugu krajnost,postala skoro asocijalna,samo knjige,bubanje,kucni mis,pobegla u sebe,a ona u taj svet...A sve to jer nismo osecale podrsku od roditelja,u stvari od majke i da,ali ona zena domacica,ekonomski rob jednom samozivcu...Sramota me da pricam lose o ocu,ali tako je kako je...Tek ce mi se sve pred ocima odmotati,dok se setim i lepih trenutaka,jer od njene 17. godine ja pamtim samo incidente....Strasno...Tesko je...Kad cujem kako ljudi nazivaju korisnike droge,kako ih izbegavaju,kako ogovaraju,a retko ko hoce da pomogne,dusa me boli...A oni jadni nisu postali to sami od sebe,nego ih je neka teska muka u to oterala...A onda je to postalo jace od njih,jace od njihove volje da zive,da se bore...Strasno...Ostadoh bez jedine sestre,nikog drugog nemam...A treba da se porodim za koji dan...Kolika je to tragedija za porodicu,to je strasno...

nemoj sada, neces nista sa tim. smiri se, ti zivis i moras dalje. Nazalost postoje i takve samozivce. Znas ja mislim da laze ko kaze da je njemu i kod njih sve sjajno. Tako da razloga za svi i za sve postoje svuda. Ne razmisljaj sada tako ko je za sta je. svemu je kasno. Nemoj i nesmes biti tuzna, jer pazi beba sve to oseca. Zbog nje pokazi da si super mama. Kiss,

Draga sestro,mnogo me je potresao ovaj tvoj komentar.
Znam da je velika tuga i bol prevladala tobom,jer sto vise vreme prolazi ti vise razmisljas o tome-ko je kriv?,Zasto je moralo tako da bude?
Jednostavno-desilo se.To se moze dogoditi svakome,veruj mi.
A zasto se tvoja sestra drogirala-to samo ona zna-i tu tajnu je odnela sa sobom.
Ja se stalno pitam-zasto se moja cerka drogirala,kazem drogirala jer je cista dva meseca.Sve smo tokom ovih godina pokusali ali bezuspesno,i tek kada je dospela do dna,i kada smo je oterali od kuce -jedan momenat je bio presudan da se vrati i pocne apstinenciju koju dan danas odrzava,naravno uz nasu ogromnu podrsku.
A zasto je sve te godine radila to,kada smo bili stabilna porodica i uvek privrzeni jedni uz druge?
Ali nismo bili dovoljno informisani ,a ona je vesto manipunisala snama,a sve to iz naseg neznanja i nase prevelike brige za njih,-imamo jos dvoje dece koja nisu probala nista od tog zla.
Velika je tragedija to sto se desilo vama,saosecam se mnogo sa tobom-i zelela bih da ne mislis vise o tome-ko je kriv-nedostak je ogroman,i nema reci utehe....ali sudbine su razlicite,tako je Bog odlucio,da se neki zivot ugasi na ovaj ili onaj nacin...
Razmisljaj o tvojoj bebici koja ce se roditi uskoro,a tvoja sestra neka pociva u miru,smirila se njena napacena dusa....
Veliki pozdrav za tebe,i budi jaka draga sestro,
Slavica.

Draga sestro mogu misliti koliko si tuzna i koliko ti nedostaje sestra.Ali vidis i sama kako se nesto ne moze promijeniti.Ne moze ni po koju cijenu,nikako...ni dok je zivjela a ni sada.Ne muci se,ne preispituj se,ti u sebi nosis zivot koji ce ti pomoci da prebrodis sve to iako ces ,uvijek biti tuzna sto je nema.
Ali kao sto kaze Slavica smirila se njena napacena dusa a ti se tako zalosna i tuzna polako okreci zivotu.Rodices bebu i bices jaca vjeruj...
Svako dobro!

cesto citam sve komentare,moj sin je sada u retu na avala,posle 5 meseci trazio je kuci,poludela sam ,i na srecu ostao je.nemam muza i mozda mi je i lakse kada znam da sam sama i da mi niko ne govori ,niti prigovara za bilo sta.ovim putem kazem svim majkama ne oslanjajte se na vase muzeve,jace smo sigurno od njih.mada sve zavisi u mom slucaju od mog sina,njegovo lecenje i njegova snaga to je njegova licnost,molim se bogu da izdrzi i sigurna sam da ce uspeti ,a tako zelim i svima vama,imam samo jednog sina.pozdrav

Mislila sam da osim te jedne sestre nemam druge brace i sestara.Naravno da mi muz i dete i ovo drugo nerodjeno dete daju snagu i to vecu od bilo cega,nego mi je zao sto je tako moralo da bude,da ona ode kao da je nije ni bilo...Nista nije ostvarila,ni na poslu,ni na fakultetu,ni u privatnom zivotu...Kad se setim kako je kao ljudska ruina izgledala,sasusena,dusa me boli,ali nije mogla iz toga da se otrgne...Samu sebe na kraju zakucala...A verujem da je sve po Bozijem dopustenju,On zna zasto je to dozvolio,ne bunim se,mozda je jednostavno napunila svoju casu,njen sat otkucao na ovom svetu...Naravno,jedino sto ostaje je moliti se za spasenije njene duse,samo sto mi je zao sto njena volja nije bila njena 100%,tako da sta god je radila,nije to bila ona,to je bilo nesto drugo u njoj,nesto strasno...A imala je napade ljudskosti,ostalo je duse u njoj,pokazivala se s vremena na vreme,sve redje,ali ipak je bilo...Ne moze droga dusu bas do kraja da unisti...Nadam se da ce joj Gospod dati mir na onom,kad ga nije nasla na ovom svetu...I sve mislim da nije igrala igru sa implantima,ne bi ovako zavrsila...Ma koliko tezak zavisnik bila,da nije imala implante ne bi tako propala...I nije mi jasno zasto te implante ugradjuju onima koji opet dodju,kad vide da iako su 3-4 puta imali implant,oni opet igru igraju...Znaci da volje nemaju dovoljno i da nije bezbedno ugradjivati im ih...Ili su bitne hiljade evra koje se placaju svaki put kad se ide u te bolnice,pa nema veze sto su isti pacijenti dokazani nedisciplinovani i lako posrnu...Drugo su tablete,ne uzmu ih ,pa se opet drogiraju,ali implant unisti metabolizam i sve ako se uzima preko njega...Strasno...Ako nista,iz njen esmrti bih volela da drugi izvuku pouku i da ako nisu 100% sigurni da nikada nece uzeti heroin,nikada ne dozvole ugradnju implanta,jeste da im zivot nece biti ko zna kakav,ali bar ce biti zivi...

Pozdrav svima,htela bih da postavim jedno pitanje i bila bih vam veoma zahvalna ako biste mi dali odgovor!!!!! Imam decka s kojim sam skoro 4godine,koji je narkoman.radi se heroinom vec godinu dana,i to je priznao porodici i meni pre 2dana....Sada se skida na suvo ali ja ne znam koliko je to dobro za njega.Htela bih da vas pitam koje vitamine i analgetike da pije za brzi oporavak i koliko ce da traje ta kriza?trenutno pije samo cajeve i cedevitu ali mu to ne pomaze bas puno.molim vas odgovorite mi u najkracem mogucem roku!!!!!!!

Kriza traje od 7 do15 dana kako kome zavisi od duzine staza i organizma.Ja sam sinu daval sve moguce vitaminem,puno tecnosti dobru hranu ,caj od kamilice za smirenje,masirala i puno ljubavi i podrske i nezaboravite bez telefona i bilo kakvi kontakta sa vanjskim svetom.Brz oporavak od heroina ne postoji veruj mi .Neka vam bog u pomoci i puno srece...

Tako kako on ocekuje da mu pomogne nece mu pomoci nista bar u Srbiji. A ja ne znam koliko se secam ja kada sam isao u Drajzerovu meni su davali neke koktele multivitaminske u venu. Prema tome zna se multivitamini americke ili kanadske proizvodnje. Posto ja nemam poverenja u kvalitet americkih preparata bar ne onih koje izvoze za evropu preoprucio bi neke kanadske ali mogu bilo koji. Cedevita ima zanemarljivu koncentraciju vitamina. Od analgetika sve sto pije po meni mu nece pomoci tako da bolje da ih ne pije dzabe. Mogu da pomognu 20%, a nece trajati dugo pogotovu napisao sam vec negde ako je prvo drugo skidanje nije toliki problem. Samo ja bi razmislio mozda da malo kasnije pocne sa time posle 6-7 dana apstinencije da mu ne bude muka od tableta i vitamina. Eto toliko lekar ce vam vec bolje reci.

Za zabrinutu devojku, mogao bih da ti preporucim neki vid terapije mada nisam kompetentan za to jer nisam lekar,ali probaj da mu olaksas krizu pomocu leka "kodein" verovatno u vidu fosfata. Konsultuj se sa lekarom oko leka, obavezno, tako da mu on prepise koliko i cega sme da uzima. Kodein spada u vrstu slabijih opijatskih analgetika, tako da sa obzirom na duzinu njegovog koriscenja heroina moze da mu bude od pomoci. Ima ga u svim vecim apotekama u dozama od 30 mg i 60 mg. Kodein se koristi kao antitusik i kao analgetik, a manje je stetan od trodona. Toliko od mene i zelim mu brz oporavak.

Nadam se da ce se izvuci,kako god,samo neka se izvuce...

Kodeinski preparati se koriste u sirupimna protiv kaslja ali kodeina ima u toliko maloj meri da to ne moze da pomogne pitacu danas u apoteci sta ima bas od tih lekova mada je ovo 2009 godina i tesko da bi se potkrala takva greska da se nsesto tako slobodno prodja a i cim bi videli preteranu potraznju zapitali bi se zasto da se ne zloupotrebljava ili da se slucajno ne preradjuje da bi se dobila neka droga. Kao sto te gledaju sada kada trazis lekove za prehladu na bazi efedrina ili pseudoefedrina od kojih se pravi metamfetamin, to su oni ljudi sto je kurir objavio da su na metadonu taako izgledaju ljudi i to su ljudi na kristal metu preuzeto sa youtuba pa zakaceno metadonu iste face isti ljudi u reziji spc.
Inace spc mozemo zhvaliti za povlacenje trodona iz slobodne prodaje tako da 6-7 ljudi koje znam koji su smirivali krizu trodonima eno ih na semi u Brace Jerkovic terorisu ljude i decu na ulici uzimaju pare, bacaju spriceve na ulici, raspadaju se kako izgledaju. Organizovana sednica na zahtev cuvnioh strucnjaka za narkomaniju spc. Da ih pitas sta je sa tim ljudima sto su koistili trodone znate sta bi vam odgovorili.
Pa znate,.... Tuc-Muc,....Русија, 198.... lecenje silom, Aaaaaa., ЉЋЧЖЂШ, Aнатолиј Берестов, Kовиљ , pravo lecenje, samo bog им moze pomoci i nista ne bi rekli na kraju. Tj oni bi rekli ali bi ljudi ostali da kradu a oni otisli u svoj manastir do sledeceg pojavljivanja i trtljanja istog.
Pa daj mu lek budalo napravice haos izbosce neko dete neduzno ne znaju sta rade u krizi jebo vas Patrijarh Berestov.
Inace znacajan je uticaj Anatolija Berestova jer kada sa 400.000 od 2000 skoci broj HIV + na preko milion to je onda uspeh za one koji kazu da je ta bolest gresnika dosla od boga samo zakacila i jedno 200.000 neduznih usput ali sta cete ni bog nije savrsen. Kada neko tako gleda to je veliki uspeh.
Po proceni Amerike broj ce se narednih godiuna udvostruciti sada vec mogu i da uvedu metadon za neke je kasno, a rezultati za tako veliku zemlju se mogu osetiti tek za 10 godina.
Zamislite samo meni je smesno kada stvorim sliku u glavi u stvari je tuzno kada bi otvorili mesto gde daju metadon kada bi ispuzali iz lenjingradskih i moskovskih katakombi, tubrkulozni i hiv pozotivni, i oni u zadnjem stadijum hiv infekcije, upisani i krvavi stotine hiljada zavisnika o kojima godinama niko nije vodio rauna kada bi se sjatilo u grad da trazi metadon. Da se ja pitam hermeticki bi zatvorio kanalizaciju i pustio ciklon b jedno nedlju dana.To bi ja mislim prenosile sve tv stanice sveta i pljuvale po rusiji a ja bi se valjao od smeha.
Kako bi reagovala pljackaska ruska pravoslavna crkva. Jer znate da tamo svaka crkva mora da ima pozlacen krov inace nije zavrsena dok joj krov nije pozlacen, a sto mucenici nemaju lekove ko ih jebe kada su gresnici i ne veruju u boga.
Ruski narod se skroz promeni tamo vise ne mzete videti na ulici jake momke od 190 cm i 100 kg, vecinom su sada mali celavi, mrsavi, teturaju pijani u praljavim dzemperima i kapama sa buvljaka. Ja vam ne mogu recima objasniti koliko mi je zao sto je takvo stanje i sta su katolici uradili pravoslavnom narodu ali stvarno za nesto smo i sami krivi. Dozvoliti izopacenom Berestovu da vodi glavnu rec u 2010 god u nekoj zemlji ravno je samoubistvu.

Moj se brat lecio u jednoj ovde ordinaciji, pravio recidive, skidao, tako nekoliko puta, da ne duzim ali to je trajalo oko 4 godine i sad je ok, cist. Verujte, da mi nije bilo oca i da mi je majka sama bila u tome, ma dosad bi svi bili pokojni. Ali niko nije znao za problem jer je sramota.

Sin mi ima 16 godina.Napustio je školu.Počeo sa krivičnim delima otimanja novca, patika i sl.Čitajući ispovesti bivših narkomana ima klasično ponašanje zavisnika.Ja odavno pokušavam da razgovaram sa njim o tome, ali on odmah postaje agresivan.Neće ni da čuje za testiranje.Okrene se i ode iz kuće.Sama sam sa njim.Molila sam centar za socijalni rad i sudiju kod koga je predmet da mi pomognu da ga testiram.Ne interesuje ih.Stvari nestaju iz kuće.Ne kupa se po dve nedelje.Viče na mene za svaku sitnicu.Gubim ga.Nema sajta na kome nisam bila, pričala sa psihijatrima, ali svako lečenje je na dobrovoljnoj bazi.On negira da konzumira drogu.Ne znam kako da mu priđem.

Slazem se sa kristinom,jel veliki je problem u tome sto ste sami sa njim i sto je dosta mlad. U takvim situacijama i tim godinama svi misle da su najpametniji,jos musko dete,vrlo je delikatna situacija.A m0ozete biti sigurni da je upao u problem zavisnosti.Ako preko sudije mozete da se dogovorite za ovo sto vam kristina kaze,to moze biti jedini izlaz,mnogo je tesko izleciti se i kada covek hoce,a kamo li kada nece..Ali adolescent u tim godinama, mora mu se postaviti ozbiljan ultimatum,da ukapira da moze mnogo da izgubi,ako ne krene sa lecenjem.Iskreno da vam kaze,bolje i da ode u neku ustanovu za maloletnike,gde ce biti u kontrolisanom okrizenju, nego da ostane na ulici.Situacija je krajnje ozbiljna, a decko ima samo 16 godina.Mozda jos uvek nije duboko zagazio i sto pre krenete u borbu to je bolje.ja vam zelim svu srecu i snagu,jel ce vam biti potrebni.Dosta toga je sada na vama,da ne kazem sve..

Da to je faza i deo zivota kada sam ja preguravao krizu igrajuci fudbal. Tada kolika god da je zavisnost ne moze da bude tolika da utice opasno na zdravlje tokom odvikavanja. To je vise bes i bahatost tih klinaca koji stvarno nemaju mere. Jel vidite da normalni biju profesorke a zavisnici sta rade mogu misliti. Ja kada mi je keva rekla da treba da idem u Drajzerovu da se lecim jer zna da se drogiram i to iv heroinom ja sam hteo sto pre da idem da bi pokusao da razuverim doktorku da je prevarim kako s keva ne bi nervirala sto sam zavisnik. Nije mi padalo napamet da se ludiram tako da vristim po kuci.

Hvala Vam na savetima puno.Lakše mi je kad mogu sa nekim da razgovaram ko ima iskustva i zna o čemu pričam.Pokušavala sam sa ukidanjem novca,ali on izađe iz kuće i nema ga po ceo dan, samo prespava i opet ode.Ne jede kod kuće, vidim da ima cigarete i posle par dana poludim od brige i straha da krivičnim delima dolazi do novca.Postavljala sam i ultimatume, ali on mi na to kaže da mu ne mogu ništa.Da ga ostavim na miru.Ukazujem mu da takvim ponašanjem može da završi u popravnom domu, ali se on ne obazire.Skoro sam čitala članak u novinama da se u zatvorima drogiraju ništa manje nego na slobodi.Da imaju kanale kojima droga stiže do njih.Što se tiče zatvaranja u kuću to je nemoguće jer pri svakom pokušaju postaje nasilan, skloni me sa vrata i ode.Samo kad bi našla način da ga testiram, da saznam istinu.