Javascript must be enabled in your browser to use this page.
Please enable Javascript under your Tools menu in your browser.
Once javascript is enabled Click here to go back to NIKAD HEROIN
gototopgototop
Nema online članova
feed image
feed image
feed image




Šta je bolest zavisnosti?
nedelja, 04 januar 2009 14:39

“Uzimati droge ne znači isto što i biti zavisan. Droge se mogu uzimati eksperimentalno ili povremeno-rekreativno bez razvoja obrasca zavisnosti. Isto tako o nekim drogama se bez obzira na učestalost uzimanja ne razvija zavisnost.

Biti zavisan znači:

  • uzimati uvek više droge nego što se nameravalo;
  • više puta bezuspešno pokušavati prestati s uzimanjem sredstava zavisnosti;
  • drogiranja radi zanemarivati obaveze i zatajiti na nekom od važnijih životnih polja;
  • uzimati sve veće količine droge sa sve manje užitka u njoj;
  • osećati se nervoznim, depresivnim, i jadnim ako se preskoči uzimanje dnevno potrebne doze droge;
  • i na kraju osećati grižu savesti svaki put kad se uzme droga, a onda je opet uzimati kako bi se isti osjećaj odagnao.” (dr. R. Torre: “Droge-dugo putovanje kroz noć”, 2001., str.18)


Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, zavisnost od lekova (psiho-aktivnih supstanci, droga) je posebno duševno, a ponekad i fizičko stanje organizma koje nastaje delovanjem sredstva koje stvara zavisnost na organizam i reakcije organizma na njega. Karakteriše ga doživljaj prinude da se povremeno ili redovno uzima lek (supstanca) koji stvara zavisnost, i to u nameri da se doživi njegov željeni efekat ili da bi se izbegle neugodnosti zbog uzimanja tog sredstva. U slučaju zavisnosti česta je pojava tolerancije što znači da zavisna osoba mora da unosi sve veće doze leka (supstance) jer prethodne (manje) doze više nemaju efekta, ili ga nemaju u dozi koja joj je potrebna. Tolerancija prema jednom leku (psihoaktivnoj supstanci, drogi) istovremeno znači i toleranciju prema svim lekovima (supstancama) iz iste grupe (npr. osoba koja je zavisna od jednog opoida i ima stvorenu toleranciju prema njemu, istovremeno je zavisna i ima toleranciju i prema svim drugim opoidima).

Oblici zavisnosti

Psihička zavisnost - pojava kada optimalno telesno i duševno stanje i funkcionisanje osobe počinje da zavisi od uzimanja leka (psihoaktive supstance, droge). Stvara se zato što lek (psihoaktivna supstanca, droga), time što u toku određenog vremena izaziva neko prijatno ili posebno stanje, stvara naviku da se ono uspostavlja uzimanjem leka (supstance).

Fizička zavisnost - promenjeno stanje organizma koje postaje vidljivo posle prestanka unošenja leka (psihoaktivne supstance, droge) koji prouzrokuje zavisnost. Manifestuje se fizičkim poremećajima koji se jednim imenom nazivaju apstinencijalni sindrom (apstinencijalna kriza). Najčešći simptomi koji se javljaju u ovom sindromu suprotni su onima koji supstanca redovno prouzrokuje.

Usvojena je činjenica da je nastajanje bolesti zavisnosti proces u koji su uključeni i društveni običaji i regulatorni mehanizmi društva. U tom procesu mogu se prepoznati faze razvoja bolesti: upotreba i eksperimentisanje, štetna (rizična) upotreba i zloupotreba (abuzus), i tek na kraju faza razvijene zavisnosti od psihoaktivne supstance. Savremena naučna saznanja o neurobiohemizmu bolesti zavisnosti ukazuju da se znaci zavisnosti formiraju mnogo ranije nego što je to klinički prepoznatljivo sa pozicije tradicionalnog medicinskog modela.