Blog

PREDIKABILIJE Aristotelova rasprava o definiciji centralna je u čitavoj njegovoj teoriji nauke i zasnovana je na njegovoj analizi mogućih načina na koji neki predikat može da bude povezan sa subjektom. Njegovo isfraživanje je proizašlo iz njegovog razmišljanja o metodu i o rezultatima Sokratovih i Platonovih spekulacija. Njegovi spisi o silogizmu ne mogu biti stvarno shvaćeni ako se ne ukaže na njegovu analizu mogućih vrsta stavova od kojih svaka vrsta zavisi od prirode relacija između subjekta i predikata. Ova analiza, nazvana teorija predikabilija, sa svoje strane, čvrsto je pove-zana s osnovnim metafizičkim učenjima, naročito s učenjem o stalnim prirodnim vrstama ili tipovima. Ne možemo ulaziti u ove važne probleme, izuzev u kratku diskusiju o predikabilijama. Aristotel iscrpno nabraja moguće relacije između predikata i subjekta na sledeći način: svaki predikat mora biti ili konvertibilan sa svojim subjektom ili ne; to jest, ako A jeste B, onda ili je B tako povezano sa A da ako je nešto B onda je to i A, ili to nije slučaj. Ako je predikat konvertibilan (Aristotel ga naziva i samerljivim), on ili označava suštinu subjekta, i u tom slučaju je definicija, ili je svojstvo. Ako predikat nije konvertibilan sa subjektom, on je ili sadržan u definiciji subjekta, u tom slučaju je rod ili razlika, ili nije sadržan u definiciji, u tom slučaju je akcidencija. Stoga predikat mora biti prema subjektu u nekoj od ovih pet mogućih relacija: on mora biti ili definicija, ili svojstvo, ili rod, ili razlika, ili akcidencija, Sada moramo objasniti značaj svake ove distinkcije. Ali čitalac mora da razume da je termin subjekta kod Aristotela uzet da predstavi formu, tip ili univerzalno, a ne pojedinačnu, konkretnu stvar. Predikabilij e pokazuju moguće načine na koje su univerzalije povezane jedna s drugom. Konkretno, individualno, kao takvo, po Aristotelu, nije predmet nauke; samo ukoliko individualno ovaploćuje tip ili formu, moguća je nauka o pojedinačnim stvarima. Mi ne možemo nikada imati naučno (ili sistematsko) znanje samo o Sokratu kao pojedincu, već samo o Sokratu kao "čoveku". Aristotelovo raspravljanje o predikabilijama naglasilo je stoga intenzionalni aspekat termina. Ali moguće je takođe dati njihovu ekstenzionalnu interpretaciju, a tradicija je to obično i činila.
pogledaj komentare... >>