Blog

Izgubila sam majku 28. aprila 2008 godine, bas na zavrsetku osmog razreda osnovne skole, umrla je od raka. Kako je bilo tesko gledati je po ceo dan kako stenje i muci se i moli me da joj dam metadon ili bar nekoliko analgina (koji su joj navodno pomagali) a znati da su njeni bolovi nepodnosljivo jaki. Eto otisla je ali je ostavila trag duboko u mneni. Tacno na 40 dan njene smrti susrela sam se sa horsom, necim tada bogovski lepim za mene. Usmrkala sam 2 ili 3 puta, ali nakon ta tri puta pocela da se bodem. (opet moram da napomenem da sam ja u tom periodu imala 15 godina). Isprva me radio drug (ili kako god se neko sa ljubavi prema heroinu koju deli sa mnom mogao nazvati). radila sam se sigurno 1 dnevno, svakog dana, zatim neki dan ne, kada nas redovni diler ode van grada po buro, a onda nekad i po dva tri pa i cetiri puta ne bih li imala zalihe tog osecanja i za sutrasnji dan. Upadala sam u svakakve zbrke, svima zavrsavala robu, ali nakon svih nedaca pocela sam da se borim sama za sebe, sama se bola, sama smrkala, sama stondirala... Krenula sam u srednju skolu i vukla tu svoju naviku sa sobom... Izostanaka milion, svadje sa profama i ocem i drustvom su bile svakodnevne ali ja nisam marila za to jer jos uvek niko nije kapirao o cemu se radi (s obzirom da sam nekako uspevala da imam sve petice), smrsala sam sa 63 na 50 kg i da ne pricam vise od dopu svi znaju kakav je osecaj, koji su problemi... Nako svakodnevnog uzimanja dopa u periodu od 10 meseci i mesanja svakakvih kolicina otisla sam u beograd na lecenje... kazu prestizna bolnica, eh sad nije da nije, ali otisla sam na licni zahtev nakon deset dana i odlucila da se nekako sama izborim ili umrem od jebenog dopa... i tako sam sedela kuci krila se od ljudi, padala u depresiju pila karbapine, flormidal, leksilijum, elgonil, zatim sve sto lici na tablete i eto, nekako sam uspela u svemu tome. posle pet meseci apstinencije toliko sam se odradila da nisam znala ko sam i sta sam, i toliko se posvadjala s calkomm da sam htela da nestanem, to je bio zadnji put da sam uzela heroin do dana danasnjeg, taj datum je bio 26 jun 2010. godine, evo vec godinu dana i plus sam cista, imam decka isto toliko (upoznala sam ga 30 jula 2010) i verujte mi, znam koliko je borba sa zavisnoscu jaka jer i sada imam krize zatvorenog tipa, samo sto sada imam nacina da ih prebrodim... i nadam se da nece opet crv da proradi. Znam da ce neko sada pomisliti sta ova klinka ima 17 godina i ona ce meni pricati o dopu, ali verujte mi, znam kako je i znam sta sve mogu da ispricam a da 99% ljudi nikad ni ne sanja o tome... eto, ako ste procitali do kraja, mozete da me kontaktirate preko ovog divnog sajta, za koji sam kasno saznala da postoji
pogledaj komentare... >>