|
Poštovani posetioci, narednih meseci planiramo aktivnosti na unapređenju sajta www.nikad-heroin.com, kako saržaja tako i strukture, navigacije i dizajna. Analizom Vaših komentara zaključili smo da se najviše pitanja odnosi na lečenje bolesti zavisnosti te nam je cilj da se fokusiramo na ovu oblast, kako bi na jednom mestu pružili što više informacija na ovu temu. | | |
|
Detaljnije...
|
|
|
METADON MI JE SPASAO ŽIVOT |
|
Želim da pohvalim vaš sajt, mislim da je najbolji u Srbiji i da na pravi način ukazuje mladima na problem zavisnosti od droga. Živim u Beogradu i bio sam težak intravenski zavisnik od heroina vise od 10 god. Upropastio sam i porodicu i sebe svojim drogiranjem, krađom, varanjem, manipulacijom. Moja porodica je sve pokušala ne bi li me odvojila od droge i društva, ali ja sam se uvek vraćao heroinu. Mnogo sam ga voleo, više od roditelja, više od svega na svetu. Ne postoji način lečenja koji ja nisam probao. Prvi put sam se odvikavao od heroina 1998. god. u Zavodu za Bolesti Zavisnosti. Lekarka mi je bila Mira Kovačević. Mogu da kažem samo da mi odlazak tamo nije pomogao i odmah sam uvideo da je to bila greška, ali sam to uradio po nagovoru majke koja je tada još imala poverenje u Zavod. Njihova terapija inekcije 2 puta dnevno plus kokteli vitamina nisu mi pomogli ni 20%. Tada se još stvorio neki inat u meni, neka odbojnost prema lekarima, jer sam dobro znao da nisam morao da kriziram i da za vrme tih prvih kriza još vise zavolim heroin. | | |
|
Detaljnije...
|
|
Projekat: „Da li droga upravlja tvojim životom?“
OPIS PROBLEMA
Problem zloupotrebe psihoaktivnih supstanci u Valjevu je poprimio alarmantene razmere. Kao ilustracija može da posluži podatak da je istraživanje sprovedeno u prethodnom projektu Nikad heroin pokazalo da se donja granica prvog kontakta sa drogama kod mladih u Valjevu spustila na neverovatnih 14.8 godina kada je marihuana u pitanju i 16 godina kada je heroin u pitanju. Takođe, oko 12% učenika srednjih škola je probalo ili koristi marihuanu, a 2% heroin. Pretpostavka je da je ovaj procenat znatno i viši). To znači da trenutno u srednjoškolskim klupama sedi preko 100 učenika koji su imali kontakt sa heroinom, najpodmukljom od svih droga, od kojih će se po procenama stručnjaka sa Psihijatrijske službe bar 80% naći u kateogoriji heroinskih zavisnika. Ako se zna da je cena dnevne doze heroina u gradu samo 400 dinara, a da je droga lako dostupna na ulici, lako je pretpostaviti da će ovaj procenat u budućnosti biti i veći, a donja starosna granica sve manja. Neophodno je da se čitava zajednica aktivno uključi u rad na prevenciji zloupotrebe narkotika. Udruženje Dobri ljudi je u inicijalnom projektu Nikad heroin pokušalo da ispita razmere problema, da definiše potencijalne partnere i pokrene širu društvenu akciju u cilju borbe protiv droga. Rezultati projekta govore da je još uvek nedovoljna spremnost zajednice da se bavi ovom temom, pogotovo školskih institucija, zdravstvene su opterećene nedostatkom stručnog kadra, odgovarajućih uslova, i vezane za odluke Republičkog ministarstva, a privredni sektor čestim zahtevima za donacije sa svih strana, nezainteresovan za učešće i u ovom vidu podrške zajednici.
| | |
|
Detaljnije...
|
|
|
NIKAD HEROIN U TEHNIČKOJ ŠKOLI |
|
U Tehničkoj školi je u okviru kampanje Nikad heroin organizovan je fudbalski meč između tima škole i FK Vujić voda. Kiša je prekinula ovu interesantnu utakmicu pri rezultatu 2:2. Strelci za tim Vujić vode bili su Lazić i Obradović, a za tim škole Rašević i Pavlović.
Aktivisti Omladinskog foruma i udruženja Dobri ljudi su za to vreme delili štampani materijal kampanje i razgovarali sa učenicima. Interesantno je mišljenje dva učenika četvrte godine da škole treba da uvedu obavezno testitanje učenika na psihoaktivne supstanci kada to već roditelji ne rade. Oni smatraju da je to za njhiovo dobro i da mnogo mladih ljudi nije svesno opasnosti kojoj se izlažu koristeći droge.
| | |
|
Detaljnije...
|
|
|
Da li ste znali da je narko-industrija po obrtu kapitala na drugom mestu u svetu iza prehrambene industrije, a ispred industrije nafte?
Da li vas tera na razmišljanje podatak da se 84% proizvodnje heroina nalazi u Avganistanu?
Da li znate da preko 200.000.000 (dvesta miliona) ljudi u svetu koristi narkotike, a od toga najveći broj marihuanu?
Da li ste čuli podatak da u Srbiji između 30.000 i 100.000 zavisnika od psihoaktivnih supstanci? | | |
|
Detaljnije...
|
|
|
U petak 11.aprila u Sava centru održana je Nacionalna konferencija o prevenciji zloupotrebe psihoaktivnih supstanci: droga i alkohola koju je organizovalo Minisarstvo zdravlja Republike Srbije. Na poziv organizatora konferenciji je prisustvovala i predstavnica udruženja "Dobri ljudi", Kristina Cvejanov, kao i predstavnici Pihijatrijske službe, ZC Valjevo Milena Maksimović, klinički psiholog i Ljiljana Balinovac, specijalni pedagog. Nakon uvodne reči prof.dr Tomice Milosavljevića dosadašnje rezultate, kao i buduće projekte u prevenciji narkomanije su predstavili Prim. dr Đurđa Kisin, Institut za javno zdravlje Srbije, dr Spomenka Ćirić- Janković, Nacionalni koordinator istraživanja ESPAD u Srbiji. Prof dr Dušica Lečić- Toševski sa Instituta za mentalno zdravlje i predsednik Nacionalne komisije za mentalno zdravlje, je govoreći o mentalnom zdravlju na globalnom nivou ukazala da je svetska populacija sve ugroženija i da po podacima 26,2% ljudi na svetu pati od depresije, 23,6% aneksioznosti, 32,2% lifetima poremećaja, a da je u ekspaniziji i tzv. Burnout sindrom (sindrom izgaranja).
| | |
|
Detaljnije...
|
|
U školskom dvorištu Ekonomske škole u Valjevu aktivisti udruženja Dobri ljudi, članovi speleološke grupe Društva istraživača „Vladimir Mandić Manda“ i Foruma mladih su izveli zajedničku akciju u okviru kampanje Nikad heroin. Ideja sa kojom su se okupile ove organizacije mladih jeste da je aktivan život najbolja prevencija u zloupotrebi psihoaktivnih supstanci. Zašto?
 
U vremenu u kom na globalnom nivou ljudi postaju sve otuđeniji, televizija i kompjuterske igrice glavni izvor zabave, pasivnost i dosada često prate odrastanje velikog broja mladih. Poremećen sistem društvenih vrednosti u kome se materijalno blagostanje smatra najvišim dometom, a uzori traže među bogatim i moćnim, idealno je tlo za širenje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.
| | |
|
Detaljnije...
|
|
|
TEŠKOĆE SA KOJIMA SE SUSREĆU BIVŠI ZAVISNICI PRILIKOM TRAŽENJA POSLA |
|
U našem društvu i okruženju veoma su rašireni stereotipi vezani za osobe koje se leče ili su već završile lečenje od bolesti zavisnosti, i ovi stereotipi su gotovo uvek krajnje negativni. Glavni problem je u tome što su zablude veoma rasprostranjene i generalno se smatra da osoba koja je jednom postala zavisnik zauvek ostaje zavisnik. Ovo je najvećim delom posledica toga što se u našem društvu ne pridaje dovoljno veliki značaj lečenju bolesti zavisnosti pa je i javnost samim tim vrlo slabo informisana o novim metodama lečenja i njihovoj uspešnosti. Na pitanje “Koliko zavisnika se uspešno izleči?” većina ljudi će vam odgovoriti ili “ni jedan” ili “1 ili 2 %”, što je danas prilično daleko od istine. S obzirom na broj aktivnosti i akcija koje naša država preduzima da ovu pogrešnu predstavu promeni, možemo očekivati da će se ovakav stav zadržati još dosta dugo. Bivše zavisnike ovo može dovesti u veoma nezavidnu situaciju, otežavajući odnosno onemogućavajući im da se zaposle i time ih egzistencijalno ugroziti, i što je takođe veoma bitno, vrlo negativno uticati na njihovo dalje lečenje i održavanje uspešne apstinencije, jer kao što svi mi koji smo se lečili ili se još uvek lečimo znamo, uspešna resocijalizacija je ključni uslov za uspešno lečenje, a njen značajan deo je upravo i zaposlenje, čime se ponovo postaje produktivan član društva i vraća izgubljeno samopouzdanje i vera u svoje sposobnosti. | | |
|
Detaljnije...
|
|
|
Alarmantni rezultati istraživanja među srednjoškolcima u Valjevu ukazuju da je prosečna starosna dob u kom mladi prvi put probaju marihuanu nepunih 15 godina, a heroin 16 godina. U saradnji sa Psihijatrijskom službom, ZC Valjevo, Omladinskim centrom i svim valjevskim srednjim školama u periodu od 1. do 14. novembra sprovedeno je istraživanje na temu zloupotrebe psihoaktivnih supstanci među srednjoškoskom omladinom u Valjevu. Anketirano je približno 15% od ukupnog broja populacije učenika srednjih škola, a rezultate možete pogledati klikom na detaljnije. | | |
|
Detaljnije...
|
|
|
Možda nemaš vremena, možda ti nije stalo, možda te mrzi, možda upravo motaš džoint, možda imaš i preča posla, možda ne vidiš smisao, možda misliš da ne vredi, možda nemaš pojma o čemu se ovde radi, možda te smara, možda ti je svejedno, možda te baš briga... A možda i nije. Možda si spreman da daš svoj odgovor drogama. Da se čuje, da se vidi, da se čita i pomogne da se shvati kako se boriti protiv droga. Droge na našim ulicama, među našim prijateljima, poznanicima, našom decom. Pretoči svoj odgovor na temu NIKAD HEROIN u esej, ispovest, kratku priču, pesmu, fotografiju, plakat, crtež, sliku, strip, multimediju, zvuk i pošalji ga na e- mail adresu
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
ili
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
. Ili se prijavi ako želiš da učestvuješ u akciji i budeš volonter kampanje. | | |
|
|
